Pravda

Gospodine Čepurin, glavni politički događaj godine u našim odnosima je poseta predsednika Putina Beogradu. Da li je ona bila impuls za razvoj odnosa? Kakva je bila ova godina za Srbiju? Razvoju ekonomskih odnosa neusmnjivo je potrebna politička podrška. U toku mada i ne previše duge posete presednika Vladimira Putina pošlo je za rukom da se dogovore sva važna pitanja naše saradnje. Mislim da je to bilo snažan impuls, mada treba priznati da su politički kontakti među našim zemljama ove godine i tako bili krajnje intenzivni. Rusija je zainteresovana za jaku, prosperitetnu Srbiju kao ključnog faktora na zapadnom Balkanu. I ne radi se samo o sličnosti mentaliteta, jezika, jedinstvu religije. Imamo iza sebe pet vekova saradnje, mi smo bili zajedno u dva svetska rata, mi smo prirodni saveznici. Godina je bila složena. To je bila godina velikog opterećenja za srpsko rukovodstvo: predsednik i premijer su radili na ivici mogućnosti u uslovima ekonomske krize. Ako se govori o spoljnoj politici, Srbija i dalje postavlja kao strateški cilj stupanje u EU, ali pri tome jasno ukazuje da to neće biti prepreka za očuvanje dobrih odnosa sa RF. Vi ste jednom uporedili hipotetične sankcije Srbije protiv Rusije sa „pucnjem sebi u nogu“. Mi vidimo da Beograd nije hteo da puca sebi u nogu, što se, između ostalog, u ratno vreme izjednačava sa dezerterstvom. Sada, hvala bogu, vreme u Evropi nije ratno, ali je složeno... Šta za vas znači ova odlučnost Beograda? Srbi nisu podržali sankcije, bez obzira na snažan pritisak od strane EU i posebno Vašingtona. Ali Srbija je izdržala i ne planira da se predaje – i mi smo zahvalni rukovodstvu zemlje. U Srbiji shvataju da je potrebno misliti pre svega na sopstvene interese. Tako bi uvođenje sankcija protiv Rusije čak prosto iz pragmatičnih razloga bilo negativno za samu Srbiju, posebno uzimajući u obzir sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ove godine veoma ozbiljno je uvećan izvoz srpske poljoprivredne produkcije u Rusiju. Letos je ministar poljoprivrede RF Nikolaj Fjodorov pozvao srpske partnere da požure sa izlaskom na rusko tržište. Da li je poziv bio uspešan? Prema ocenama, ove godine srpski izvoz poljoprivredne produkcije u Rusiju iznosi oko 350-400 miliona dolara, tačnije skoro dva puta više nego prošle godine. Mogućnosti Srbije su ograničene, pošto to nije previše velika zemlja, ali ona aktivno radi na tome da se uveća proizvodnja – i na račun sopstvenih snaga, i posredstvom investicija. Sada postoji zadatak da se odradi mogućnost ruskih ulaganja u srpski agrarni sektor, imajući u vidu rusko tržište i tržište Evroazijske ekonomske zajednice. Ove godine u Beogradu je bio otkriven spomenik heroju rata, kako je rekao jedan istoričar, vođenom „za prekrajanje sveta, za koje Rusija nije bila zainteresovana“. Reč je o Nikolaju Drugom... Ove godine smo zajedno sa srpskim prijateljima delimično ispravili grešku prošlog veka koji praktično nije ostavio spomenike našeg bratstva po oružju iz doba Prvog svetskog rata. Postavljen je spomenik u Topoli, obnovljen u Novom Sadu. U srcu Beograda ovekovečeno je sećanje na ruske i srpske heroje. Ali spomenik Nikolaju Drugom preko puta predsedničke palate – to je izuzetan događaj, zato što se u Srbiji posebno odnose prema njemu. Jedan od najsloženijih momenata za Srbiju 2014. godine je zatvaranje projekta Južni tok. Dovoljno je govoreno o razlozima, o tome da ih nikako ne treba tražiti u Moskvi. I sada postaje aktualno pitanje – da li za Srbiju postoji mesto u novim energetskim projektima? Nesumnjivo, Srbija je sa žaljenjem primila vest o Južnom toku. Ali Rusija je bila primorana da donese tu odluku zbog nekonstruktivnog stava EU i pritiska Vašingtona – i ovde, u Beogradu, mnogi to shvataju. U svakom slučaju, saradnja sa Srbijom u energetskoj sferi se nastavlja. Ruska strana je preduzela napore za potpuno ispunjenje ugovorenih obaveza za isporuke gasa srpskim potrošačima, između ostalog za osiguranje dodatnog obima. Sa naše strane bilo je izjavljeno da će se interesi partnera maksimalno poštovati. Treba se dogovarati o novim maršrutama, ova pitanja su na dnevnom redu i razmatraće se. Od 1. januara Srbija predsedava OEBS-om. U uslovima izvesnog raskola među zemljama-članicama to nije jednostavan zadatak. Kako vidite zadatke Srbije u narednih pola godine? Predsedavanje OEBS-om je izazov za Beograd, ali Srbi imaju dovoljno regionalnih problema, tako da diplomate imaju mnogo iskustva. Mislim da je važno da Srbija ispolji otpornost prema spoljnom delovanju i da poštuje stavove svih članova OEBS-a. Smatram da je sam Beograd životno zainteresovan za prevladavanje krize između Zapada i Istoka – objektivno on će samo dobiti na tome. Nadam se da će to biti snažno predsedavanje, usmereno na normalizaciju odnosa. Za unutrašnje uređenje najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, hrama Svetog Save, odgovaraće između ostalog i ruski majstori. Uz to bilo je izjavljeno da će Rusija finansijski pomoći tom projektu. Sada, u epohi krize, odluka se nije promenila? Sada ovaj hram, rekao bi, bukvalno lebdi nad Beogradom. To je simbol čitave Srbije. Unutrašnje uređenje je skupo zadovoljstvo, ali postoji politička volja da se pomogne našem bliskom prijatelju, SPC, što znači da će se naći ruski sponzori koji će pomoći da se dovrši zamišljeno u doglednoj istorijskoj perspektivi. Ruska tačka gledišta slabo je predstavljena u Srbiji, ili se predstavlja kroz prizmu koja je potrebna zapadnim vlasnicima pojedinih medija. U Srbiji će započeti rad projekat MIA Rosija sevodnja Sputnik Srbija. Na vreme? Uticaj zapadnih medija u Srbiji je vrlo velik i ja bih rekao da ne odgovara raspoloženjima Srba koji se tradicionalno pridržavaju pomalo drugačijih pogleda. Postoji ogromno interesovanje da se dobije informacija sa druge, tačnije sa ruske strane. Tako da ovde željno čekaju otvaranje regionalnog centra MIA Rosija sevodnja. Nadam se da će se to desiti uskoro.

Pročitajte još:Putin disciplinuje krupni biznis, potiskuje liberale i otvara prostor patriotskom bloku

Izvor: Glas Rusije