Pravda

Kako je nastala ideja da formirate izdavačku kuću čija su izdanja posvećena najmlađima? - Pre bavljenja izdavačkim poslom radio sam kao učitelj u Osnovnoj školi "Milica Pavlović" u Čačku. Koleginica Maja Koraksić, koja je i sada moj važan saradnik i prijatelj, predložila mi je da napišemo radne sveske za učenike mlađih razreda osnovne škole. Tada, pre petnaest godina, na tržištu knjiga je nedostajala raznovrsna pomoćna nastavna literatura i mi smo sa našim čuvenim radnim sveskama "Pčelicama" postali prepoznatljivi i one su bile, a i sada su značajna pomoć u radu učenicima, učiteljima i roditeljima. Ja sam želeo da proširim izdavački program, imao sam snove da sve knjige koje sam voleo da čitam kao dete objavljujem ponovo. Počeo sam 2003. godine da vodim Izdavačku kuću "Pčelica", čije je sedište i sada u Čačku, a Maja je i dalje autor "Pčelice", rekao bih, naša verna i vredna pčelica. U moru licencnih izdanja vi sarađujete sa domaćim autorima. Mislite li da na taj način čuvamo našu književnost i kulturu? - Naravno. Tačno je da su se vremena promenila i da se sve manje vodi računa o domaćoj literaturi za decu. Mi smo na neki način preuzeli društvenu odgovornost u izdavaštvu za decu, da objavljujemo klasična dela domaće književnosti za decu, ali i knjige savremenih pisaca. Jako je teško približiti se deci kvalitetnom domaćom literaturom, kada su preplavljeni knjigama sa vicevima, raznim stranim romanima koji nisu bliski našem mentalitetu i kulturi, kao i lakom literaturom sa temama kojima se koketira sa mladima. Sa druge strane, neki domaći pisci žive od stare slave, ne shvataju da su deca sada veoma kritična, da imaju brojne multimedijalne sadržaje oko sebe i da traže teme koje će ih zainteresovati i koje su bliske njihovom okruženju. U ovakvim okolnostima opstaju zaista samo najbolji, oni koji su spremni da prihvate decu novog doba i sposobni da im približe knjigu. Imate na primer Ršuma i Erića, dve žive legende naše književnosti za decu. I danas su duhom i srcem kao deca i danas vredno rade i zato ih i danas čitaoci prihvataju i obožavaju. Kom uzrastu su namenjene Vaše knjige? - Naš izdavački program čine taktilne i zvučne knjige za bebe, bojanke, crtanke, slikovnice, enciklopedije, knjige domaćih i stranih pisaca, radne sveske i priručnici za predškolce i mlađe osnovce. Dakle, Pčelicini čitaoci su uzrasta od rođenja do 15 godina, ali imamo i starije čitaoce koji su i dalje deca u duši i kupuju za svoju decu i unuke literaturu koja je bila deo njihovog odrastanja. Pripremili ste ediciju, koja opisuje srpsku istoriju na jedan veoma zanimljiv način. Hoćete li nam otkriti o kakvim knjigama je reč i kako ste odlučili da se bavite srpskom istorijom? - Prateći svetske izdavače za decu primetio sam da svi objavljuju knjige sa poznatim ličnostima iz svetske istorije, kao i mitske priče i fantaziju. Takve knjige imamo i u našem izdavačkom programu. Međutim, smatrali smo da je važno da deca upoznaju likove i događaje iz naše prošlosti još u mlađim razredima osnovne škole, da bi postepeno, nenametljivo zavoleli sopstvenu istoriju i tradiciju. Nije bilo literature poput ove edicije "Deca čitaju srpsku istoriju" autora Slobodana Stanišića, za koju je "Pčelica" nagrađena na Sajmu knjiga u Beogradu koji je nedavno završen. Knjige su prilagođene mladim čitaocima i veličinom slova i sadržajem, imaju pregršt ilustracija koje su radili naši poznati strip crtači u savremenom maniru. Svaka knjiga je ustvari jedna obimnija slikovnica koja predstavlja jedan zanimljiv događaj iz života nekog našeg vladara, ali je uvek prožeta istorijskim podacima, stvarnim mestima i događajima. Knjige nisu obimne i deca ih rado prihvataju, a još kada vide da su u njima ilustracije, oni se zaista obraduju i žele da čitaju sve naslove iz pomenute edicije. To je bio cilj, možda pomalo lukavo osmišljen, da deca na takav način prihvate knjigu, a da se ne izgubi na njenom obrazovnom i vaspitnom značaju u tom uzrastu. Koje junake iz naše istorije deca najviše vole? - Vole Stefana Nemanju, Svetog Savu, Marka Kraljevića, Karađorđa... Svi će biti deo našeg izdavačkog programa. Vaša izdanja su poučna, bavite se aktuelnim temama, kao što su internet, igrice, udomljavanje životinja... Da li mislite da takve knjige pomažu i deci, ali i njihovim roditeljima? - Svakako. To je naš cilj. Roditelji često nemaju vremena da se bave nekim temama koje su danas vrlo aktuelne, ili nemaju adekvatnu literaturu za uzrast njihove dece. Mi sada proširujemo izdavački program slikovnicama, knjigama i priručnicima sa veoma osetljivom tematikom, jer je potrebno edukovati decu i pomoći im da izgrade pozitivne sisteme vrednosti. Da li mislite da je knjiga najbolji poklon za decu? - Jedno je šta ja mislim, a druge je šta je realnost. Da, mislim da je knjiga najbolji i najvredniji poklon deci, ali ona to danas nije, već su to mobilni telefoni, tableti, video igrice, razne kineske igračke. Nije uvek problem u novcu. Odgovorni smo mi, odrasli, zašto se taj sistem vrednosti promenio, tako da je na nama, od porodice i škole, do pisaca, izdavača i medija, da tu sliku promenimo, ili bar popravimo.

Pročitajte još:

Mali glumci iz OŠ „Radojka Lakić“ blistali na SVURF-u!

Kakvi su Vam planovi za naredni period? - Imamo hiljadu ideja za nova izdanja, ali kriza čini svoje u izdavaštvu i sve moramo objavljivati dozirano. Istakao bih da ćemo paralelno pažnju posvećivati obrazovnoj literaturi i književnim delima za decu. Pripremamo se za sajmove knjiga u Bolonji i Frankfurtu. Kako je biti izdavač u unutrašnjosti? - Ludo i nezaboravno! Šalu na stranu, teško... I ranije je bilo teško, a sada je još teže. Kada pogledate liste Narodne biblioteke Srbije o izdavačkoj produkciji, svega par izdavača iz unutrašnjosti ima jaku produkciju. To sve govori, a pre svega to nije dobro. Mi smo imali težak put, sve smo postigli sami, našom pameću i radom, pa smo valjda zato i pčelice. Teško smo dospevali do medija i nismo imali ravnopravne uslove sa drugim beogradskim izdavačima za predstavljanje literature koju radimo, ali na sreću, sada društvene mreže puno znače i hteli to da priznamo ili ne, one nam ravnopravno omogućavaju da dopremo do naših čitalaca, a kvalitet uvek pobedi. Izvor: Pravda