Pravda

Oružani sukob između naše zemlje i Severno-atlantskog saveza moguć je čak i u bliskoj budućnosti, ako strane odmah ne počnu da traže kompromis. O tome u svom članku u Financial Times-u piše profesor konfliktologije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu DŽordž Mejson (SAD) Denis Sandol (tekst u prilogu). Po njegovom mišljenju, uporno širenje NATO na istok i planovi za uključivanje Gruzije i Ukrajine u blok, dovodi Rusiju u bezizlazan položaj. Posle okončanja Hladnog rata činilo se da svetski rat više nije moguć. Ali, dok su u Moskvi stalno govorili o našoj miroljubivosti, spoljna politika Zapada nije pretrpela bitne promene. Vojni blok NATO nije raspušten, nego je nastavio da učestvuje u mnogim oružanim konfliktima u svetu. Pošto na planeti nije bilo njemu ravne sile koja bi se tome suprotstavila, Savez je uspeo da faktički prisvoji funkciju svetskog arbitra. Sada, kad Rusija već više nije onakva kakva je bila 1990-ih godina i kad aktivno brani svoje geopolitičke interese, Zapad čini sve da proširi konfrontacije s našom zemljom. Često i na sopstvenu štetu. Stoga scenario američkog profesora Sandola više ne izgleda kao fantazija. Ali, da li je naša zemlja spremna za konfrontaciju velikih razmera sa Zapadom, ako ona počne na nivou koji više nije nivo sankcija? Vodeći ekspert Centra za vojno-politička istraživanja MGIMO (Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose) Mihail Aleksandrov smatra da je verovatnoća velikog rata realno velika, ali da smo mi u stanju da se zaštitimo: – Profesor Sandol je svakako u pravu: politika NATO je dovela do naglog pogoršanja odnosa između Alijanse i Rusije. Blok je za pravac svog delovanja izabrao opkoljavanje naše zemlje, i sada je stvorena neposredna pretnja za našu bezbednost. Ta tendencija je postala jasna u vreme „cvetne“ revolucije u Gruziji, a sada Zapad pokušava da pod svoju punu kontrolu stavi Ukrajinu. Faktički, mi već vidimo eskalaciju konflikta. U Ukrajini armija je u ofanzivi, a narodna milicija pokušava da se odupre. U daljem toku događaja moguć je dolazak dobrovoljaca iz Rusije, početak ofanzive na Kijev i zauzimanje prestonice. Zapad povećava svoju pomoć Ukrajini, tako da će Rusija morati da se umeša i da, sada već sa sopstvenim oružanim snagama, izađe na granicu Ukrajine i Pridnestrovlja.

Pročitajte još:

(VIDEO) Ovako bi izgledalo da dođe do upotrebe ruske rakete TOPOLJ M1!

A tada će od NATO zavisiti hoće li se Alijansa umešati ili ne. Ako se umeša, to će biti rat velikih razmera. Samo, NATO nema snaga i resursa za rat sa Rusijom. Armija NATO je, svakako, mnogobrojna, ali ona je razbacana na mnogim tačkama sveta i nije sposobna za vođenje konsolidovanih borbenih dejstava. Osim toga, NATO u Evropi nema dovoljno teške tehnike, municije, a i logistika je slabo razvijena. Stoga, teoretski, Rusija mirno može da izbije na Balkan, pregazivši Bugarsku i Rumuniju. Moguće je izgraditi savez sa Srbijom i zajedno osvojiti Kosovo i Crnu Goru. Faktički, mi bi tako zatvorili NATO u polukrug. Dakle, imamo dobre mogućnosti. Naravno, NATO se može dodatno naoružati, skupiti vojsku. Ali ni mi nećemo sedeti skrštenih ruku. Sprovešćemo delimičnu mobilizaciju, prebaciti vojsku sa Urala, gde imamo velike rezerve oružja. Uzgred , NATO to nema, oni su uništili sve rezerve. Mi na Uralu imamo 10 hiljada tenkova, i potrebno je nekoliko meseci da bi se oni doveli u stanje borbene gotovosti. Mi imamo i mobilizacionu rezervu, a NATO nema. Oni mogu da izgrade milionsku armiju, a mi prilično brzo možemo da stavimo pod borbenu gotovost armiju od dva-tri miliona vojnika. Izvor: web.tribunce.com