Dok se „Južni tok“ nalazi na političkoj klackalici Rusije i Evrope, gas u srpskim skladištima „ljulja“ se po dnu dugoročnih zaliha
Dok se „Južni tok“ nalazi na političkoj klackalici Rusije i Evrope, gas u srpskim skladištima „ljulja“ se po dnu dugoročnih zaliha. Mada Srbija u „Banatskom Dvoru“ ima dovoljno plavog energenta za čitavu ovu zimu, otkazani ruski gasovod uništio je naše planove o energetskoj stabilnosti države na dugi rok. Beograd trenutno ne može da dobije nijedan cevovod koji bi toliko efikasno, ali i jeftino „zagrejao“ zemlju kao što je to mogao „Južni tok“, slažu se stručnjaci. Ipak, Srbija bi kao alternativu ovom projektu mogla da nađe energetske čvorove još južnije od „Južnog toka“ - u grčkom skladištu u Trakiji, kroz koji bi mogle da prođu trase novog rusko-turskog gasovoda, ali i evropskog Transjadranskog plana, „Južnog koridora“. Dodatnu sigurnost možemo da dobijemo i iz pravca Bugarske, linijom Niš - Dimitrovgrad. Da vreme dok čekamo kako će se rešiti sudbina „Južnog toka“ treba da iskoristimo i da razmišljamo o alternativama, misli i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. - Moramo da radimo inventivnije na alternativama kojim bi gas dolazio u Srbiju, a država treba da odluči šta je najvažnije za budućnost - rekla je Mihajlović. - To je i gasovod Niš - Dimitrovgrad, koji nije bio konkurencija „Južnom toku“. To je pokušaj da se dobije druga ruta koja je nama važna za gas, drugi snabdevač gasa, a možda čak priključenje i na Grčku, možda i priključenje na ovaj novi gasovod koji Rusija planira da izgradi sa Turcima. Važno je da mogućnosti postoje. Finansije skidaju cevi gasovoda Niš - Dimitrovgrad već nekoliko godina je - izvor finansiranja. Trasa iz Bugarske je trebalo da se finansira iz dela kredita EBRD za „Srbijagas“ od 150 miliona evra odobrenog 2010. godine, ali ta sredstva nisu u potpunosti iskorišćena. Pitanje sredstava za cevovod koji treba da dođe iz istočne Srbije pre nekoliko meseci je bila i tačka spoticanja između bivšeg i sadašnjeg ministra energetike. Naime, Zorana Mihajlović je u oktobru ove godine najavila mogućnost da Evropska banka za obnovu i razvoj opet finansira gasovod, a da se pritom i reformiše „Srbijagas“, kao jedan od uslova Evrope. Novi resorni ministar Aleksandar Antić odgovorio je da na novac EBRD ne možemo računati, jer je kredit o kojem govori Zorana Mihajlović bio namenjen drugim projektima. Energetska karta Evrope i Azije međusobno je povezana mnogobrojnim potencijalnim gasnim cevovodima. Novo tursko-rusko „prijateljstvo“ pravi ovih dana trasu gasovoda, koji bi krenuo od kompresorske stanice „Ruskaja“ koja se gradi u regionu Krasnodarska. Sa dna Crnog mora, gas treba da uđe u Tursku i „proteče“ do granice sa Grčkom. Kapacitet od 63 milijarde kubika plavog energenta podeliće se na 14 milijardi kubnih metara koji će „oteći“ turskim potrošačima. Značajno veća količina, 50 milijardi kubika gasa biće transportovana upravo u Grčku. - Gasovod koji je načelno dogovoren između predsednika Rusije i Turske je uvek bio alternativa „Južnom toku“, a mapa je napravljena još 2008. godine - objašnjava LJubinko Savić, sekretar Srpskog udruženja energetike. - Ova trasa bi se gradila paralelno sa „Plavim tokom“, kojim se već deceniju transportuje oko 16 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa do turskih potrošača. Ideja jeste da se gas dopremi do granice između Grčke i Turske i u Trakiji napravi skladište gasa, kao distributivni centar. Odatle bi gas išao na Balkan ili u Italiju. Rusko-turski gasovod bi, misli Savić, u Grčkoj mogao da se spoji sa Transjadranskom linijom, glavnim elementom „Južnog koridora“, trasom koju je Evropa odredila kao svoju alternativu „Južnom toku“. Ovaj koridor bi imao dva pravca preko kojih bi gas, nezavisno od ruskih gasovoda, iz Kaspijskog basena i Srednje Azije stizao preko Turske, Grčke i Albanije u Italiju i dalje u zemlje EU. - Kada se postavi paralela između obe trase, i ruske varijante preko Turske i evropske konekcije iz Azerbejdžana, i na drugoj strani „Južnog toka“, računica za nas nije dobra - kaže Savić. - Novi koridori nisu tranzitni, odnosno ne bi prolazili kroz Srbiju i odlazili dalje, da bi ona tako mogla da ubira takse. Do nas bi dolazile samo potrebne količine za snabdevanje, ali ne i posedovanje energenata. Tada bi otpala mogućnost da gradimo elektrane na prirodni gas i tako postanemo izvoznik struje. Ne bismo imali ni energenata da pojačamo petrohemijsku industriju.
Transjadranska linija, slažu se stručnjaci, ne može da bude zamena na „Južni tok“ jer mu je kapacitet šest puta manji. Ovaj gasovod može da podmiri samo dva odsto potreba Evrope za plavim energentom, što je, poređenja radi, onoliko koliko treba samo Italiji i Grčkoj. Ni finansijska konstrukcija, barem u ovom trenutku, ne ide naruku Srbiji. - Da bismo dovukli čvor iz Grčke, odnosno Makedonije, kod nas, treba nam oko tri milijarde evra, što je oko tri puta više nego za „Južni tok“ - misli Boban Atanacković iz AD „Nafte“. - Prvobitni ruski gasovod je Srbiju neuporedivo manje koštao, pogotovo što bi Rusi finansirali veliki deo, a uposlila bi se i naša građevinska operativa koja bi dobila pola milijarde za to. Ako dopremamo cevovod sa juga, preko Makedonije ili Bugarske, verovatno bismo to sami morali da platimo. PRVI čovek u Ministarstvu energetike Aleksandar Antić juče je najavio da je u toku izrada projektne dokumentacije za izgradnju gasne interkonekcija sa Bugarskom. - U budžetu za 2015. godinu su predviđena sredstva za izradu prostornog plana kojim će biti postavljena tačna trasa tog gasovoda - rekao je Antić. - EU je obezbedila Bugarskoj sredstva za njihovu deonicu, dok mi razgovaramo kako će da se finansira srpska deonica.
Pročitaj još:A SAD I ZVANIČNO: Kina postala prva ekonomija sveta – SAD svrgnute sa trona!
Tomislav Nikolić zove direktno Putina: Treba bez srdžbe da sednemo i razgovaramoOrban optužio EU za krah „Južnog toka“
Deonica od Niša do Dimitrovgrada dužine je 180 kilometara, a kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa. Posao je vredan 120 miliona evra. - Gasovod iz Bugarske je alternativa postojećoj „cevi“ kojom gas iz Ukrajine preko Mađarske stiže u Srbiju - kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas. - Na taj način bi se u velikoj meri isključila mogućnost buduće nestašice gasa, kao što je bio slučaj 2009. godine. Procene govore da, zato što još nismo napravili trasu koja bi zamenila dopremanje gasa iz Mađarske, Srbija godišnje gubi oko 20 miliona dolara. Izvor: Večernje Novosti
