Evromajdan nije bio samo početna tačka raspada zemlje jer je odredio i stvarnu vrednost Ukrajine za svakog njenog građanina. Ako su Ukrajinci bili spremni da žrtvuju državu radi „kobasice” – time su pokazali da i njena nezavisnost ne vredi više od toga.
Piše:
Sergej Belov, nezavisni ekspert (Ukrajina) Glupi ljudi nazvali su februarski prevrat u Kijevu „Revolucijom nacionalnog dostojanstva”. Danas je potpuno očevidno: da takve patetične ocene ne održavaju pravi smisao onoga što se dogodilo u Ukrajini. Evromajdan je pevao himne, skakao i uzvikivao „Slava Ukrajini”, maštajući o dobrom životu bez rada. Majdan bi bio nemoguć da u milionima glava nije „sedeo” mit o bezviznom režimu putovanja u Evropu i o evropskim platama od 2.000 evra. Evromajdan nije bio samo početna tačka raspada zemlje jer je odredio i stvarnu vrednost Ukrajine za svakog njenog građanina. Ako su Ukrajinci bili spremni da žrtvuju državu radi „kobasice” – time su pokazali da i njena nezavisnost ne vredi više od toga. Posle evromajdana – geopolitički izbor Ukrajine zavisi isključivo od sume. Danas ljubitelji alternativne istorije spore: da li je bilo moguće izbeći februarski državni prevrat i sačuvati zemlju? Po mom mišljenju, nije. Janukovič je mogao da rastera rulju, Amerikanci su mogli da ne dele keks, ali bunt je bio neizbežan i bilo je samo pitanje vremena kada će se dogoditi. Oni koji danas upoređuju „režim Janukoviča” i „režim Porošenka” već sa skrivenim smislom priznaju da su Ukrajinci posle prevrata počeli da žive gore, ali ne primećuju jednu prostu stvar: Ukrajina je odavno potrošila ekonomsku bazu svog postojanja. Da, počelo je da se živi gore zato što se radi dobijanja zapadnih kredita moraju ispunjavati uslovi kreditora – da se živi „prema sredstvima”. Zar je to nepravedno? Ukrajinci su mislili da će zlatna kiša iz Evrope doći samo zato što oni postoje, ali je i o toj „kiši” bilo moguće maštati samo dotle dok je Ukrajina imala mogućnost izbora. Posle evromajdana i jednoznačne preorijentacije na Zapad – nestali su razlozi da se Ukrajina materijalno podržava. Osim toga, Ukrajina je ostala bez svog „generalnog sponzora”, a u toj ulozi je uvek bila Rusija. Ukrajinci mogu i po sto puta dnevno da galame kako je blagostanje Rusa dostignuto za račun prodaje nafte i gasa, ali je istina u tome da je dobar život njih samih zavisio od Rusije, od trgovinsko-ekonomskih veza sa njom i od najjeftinijeg gasa u svetu koji su Ukrajinci sve donedavno dobijali iz „gaspromovske cevi”. Ukrajinci nikada nisu mogli sami sebi da priznaju da oni zapravo mrze svoju državu. To im je nekako izgledalo nisko i nepatriotski. Ali, zato sa lakoćom priznaju da mrze svaku vlast, da su mrzeli onu pre majdana, kao i ovu posle majdana. Samo, ne može se odvojiti vlast od države, kao ni narod od vlasti. Ukrajina, koja je već bila „ne Rusija”, pokušala je da postane Evropa, ali je došla do svog finiša sa parolom „Ukrajina nije država”. Ako se do februarskog prevrata iz Ukrajine bežalo pojedinačno, sada iz nje beže celi regioni. Prvi je iz Ukrajine pobegao Krim. Danas se stanovnici poluostrva sa užasom prisećaju godina zajedničkog života u Ukrajini. Oni bez zazora Ukrajinu nazivaju maćehom koja je iz Krima isisavala sve sokove, a još ih je i pritiskala. Istim putem i iz istih razloga krenula je i Novorosija, a njenu teritoriju neće činiti uopšte samo dve oblasti. Nisu „iza sedam brda” ni separatistička raspoloženja u najevropejskijoj provinciji Ukrajini – Galicija. I njeni stanovnici počinju da shvataju da je evrointegracija Jedinstvene Ukrajine nemoguća. Šta, zar mislite da se među njenim stanovnicima neće naći avanturista koji će zemljacima predložiti da se integrišu u Evropsku uniju samo tri zapadne oblasti? Za Galiciju je presedan pripajanje Krima Rusiji izvanredan povod da razmišljaju o pripajanju Galicije Evropi. Istorija ne voli originalne sižee. Verovatno će se i u Ukrajini, kao što je to bilo na kraju postojanja SSSR pojaviti grupa lica čije se ruke tresu, ali će objaviti da su dužni da u zemlji uvedu vanredno stanje, pri tom će formirati nekakav komitet spasa, ali će ih zadesiti ista sudbina kao i članove takvog komiteta koji je spasavao Sovjetski Savez. Ne može se sačuvati zemlja u kojoj ljudi ne žele da žive. Novi pokušaj državnog prevrata proizvešće paradu suvereniteta i pojavu novih samoproglašenih republika. Može li se Ukrajina sačuvati kao jedinstvena država? Može! Ako lideri ukrajinskih nacionalista počnu da govore ruski...
Pročitajte još:Šešelj poručio Albancima: Srpska vojska se vraća na Kosmet!
Izvor: Fakti.org