Pravda

Tragom Kine i Indije kreću i ostale zemlje u regionu pa su se među 10 najvećih kupaca oružja na svetu svrstali i Tajvan, Indonezija, Pakistan i Bangladeš. S druge strane je Rusija, uprkos svim tenzijama u odnosima sa Zapadom, postala najveći svetski izvoznik oružja. U poređenju sa Rusijom, NATO koji se takođe naoružava ima ogromne problem sa sredstvima za odbranu.. Kako vreme prolazi, ona su sve manja. Modernizacija vojske, tvrde analitičari, ide ruku pod ruku s ekonomskim razvojem zemlje, ali u Aziji nije reč samo o tome, nego i o strateškom odmeravanju snaga. Napetost u regiji, pogotovo u Istočnom i Južnom kineskom moru, toliko je velika da se gotovo može opipati. - Postoje dve očigledne bojazni oko rastuće trke u naoružanju koja će sledećih godina samo još dobiti na zamahu. Jedna je da države poput Indije, Vijetnama i Kine, u kojima stotine miliona ljudi još uvek živi u siromaštvu, troše javni novac na kupovinu bez društvene vrednosti. Druga je bojazan suprotna tome. Kada se govori o oružju, jedina gora stvar od kupovine nepotrebne opreme je da se novac troši na oružje koje bi se moglo pokazati korisno. Gotovo svaka azijska država poboljšava svoje kapacitete, kako vazdušne, tako i pomorske. LJudi u regiji samo mogu da se nadaju da se radi o potpunom traćenju novca - piše “Fajnenšel tajms”. Indija bez ustezanja pokazuje ambiciju da se iz vodećeg uvoznika oružja i vojne opreme pretvori u vodećeg svetskog izvoznika. Primera radi, Indija je godinama istraživala mogućnosti sklapanja ugovora o kupovini čak 200 helikoptera za oko milijardu dolara, a onda je ove godine zaustavila potragu. Umesto da ih kupuju, objavile su indijske vlasti, proizvešće ih sami. Uprkos tome, kupovina se i dalje nastavlja. Indija će, prema procenama, u sledećih sedam godina potrošiti neverovatnih 130 milijardi dolara na kupovinu oružja kako bi svoj zastareli sovjetski arsenal modernizovala američkim proizvodima. Upravo SAD postaju njen glavni dobavljač, umesto Moskve nekada. U protekle tri godine potrošila je 14 milijardi dolara na kupovinu oružja - više od pet milijardi u SAD. U istom razdoblju Rusija joj je prodala oružje vredno četiri milijarde dolara. - Sanjamo o tome da Indiju učinimo dovoljno jakom da izvozi odbrambenu opremu u svet. Umesto konstantnog uvoza, želimo da Indija sledećih godina postane izvoznik te opreme - najavio je novi indijski premijer Narendra Modi u avgustu tokom krštenja najvećeg ratnog broda proizvedenog do sada u Indiji. Si Đinping, predsednik Kine je ovih dana naglasio da postoji potreba za razvojem napredne vojne opreme kako bi Kina izgradila snažnu vojsku, a sve u sklopu opšte modernizacije kineskih oružanih snaga, što većinu zemalja u regiji čini poprilično nervoznim. Predstojeća vojna reforma, smatra Si, mora biti “vođena s ciljem izgradnje snažne vojske”. - Napredno naoružanje je temelj moderne vojske i ključna podrška nacionalnoj sigurnosti i pomlađivanju. Radi se o razdoblju strateških mogućnosti i ključnoj tački ubrzanog razvoja vojne opreme - tvrdi Si koji pokušava ojačati borbenu sposobnost kineskih oružanih snaga koje broje 2,3 miliona pripadnika. Novo oružje, tvrdi Si, treba da bude “inovativno i praktično” i sposobno da zadovolji borbene zahteve, ali i da popuni slabe tačke postojećeg kineskog vojnog sistema. Ne radi se o praznim rečima. Kina ozbiljno radi na razvoju “nevidljivih” aviona i protivsatelitskih projektila. U funkciji je već i jedan od njenih nosača aviona, dok je drugi u planu. NJene namere dokazuju i brojke. Kineska izdavanja za odbranu ove su se godine povećala za 12,2 posto, na 131,3 milijarde dolara, a mnogi tvrde da je to samo brojka za javnost, odnosno da je ukupni iznos njene potrošnje mnogo veći. Smatra se da će kineska mornarica do 2020. imati više vojnih brodova od američke - u šest godina svoju bi flotu mogli povećati za čak 351 brod, a ta brojka nadmašuje trenutne kapacitete američke mornarice. Do iste godine Kina će utrostručiti i svoj broj podmornica, ali to nije sve.

Pročitajte još:

(VIDEO) Atina: Neredi, molotovljevi kokteli i haos

Kina u sklopu svog nuklearnog strateškog programa razvija novi hipersonični projektil NJu-14 koji bi mogao da putuje brzinom osam puta većom od brzine zvuka. Treći probni let, koji je bio uspešan, pratile su i američke obaveštajne agencije, a ta tvrdnja dovoljno govori sama po sebi. Na istom takvom oružju rade i SAD i Rusija. Glavna promena u odnosu vojnih snaga, s fokusom na Aziju, počela se događati nakon završetka Hladnog rata. Smatra se da će britanska vojska do 2020. smanjiti broj svojih vojnika sa 120 na 82 hiljade. Francuska je broj vojnih snaga srezala s 236 hiljada, koliko ih je imala 1996. godine, na samo 119 hiljada, ali je pravi rekorder u rezovima ipak Nemačka. Ona je 1990. godine imala 360 hiljada vojnika, a danas ih ima samo 62 hiljade, prenosi "Jutarnji list". U isto vreme se u Aziji brojke i dalje penju u nebesa. Indija, Pakistan, Severna Koreja, Južna Koreja i Kina - sve te države imaju mnogo više od pola miliona vojnika, dok Mjanmar, Iran i Vijetnam imaju vojsku čak pet puta veću od nemačke. Izvor: Blic