Pravda

Pari mač: Gospodine predsedniče, rat traje već tri godine i s obzirom na ishod događaja, da li žalite što niste drugačije postupili na početku kada su se pojavili prvi znaci revolucije u martu 2011. godine? Da li smatrate da ste odgovorni za ono što se desilo? Bašar el Asad: Već u prvim danima događaja, bilo je mrtvih u redovima vojske i policije. Dakle, od prvog dana, suočavamo se sa terorizmom. Istina je da je bilo demonstracija, ali one nisu bile mnogobrojne. U tom slučaju, nije bilo druge do da odbranimo ljude od terorista. Nije bilo drugog izbora. Ne možemo reći da žalimo zbog borbe protiv terorizma od ranih dana krize. Ipak, to ne znači da grešaka nije bilo. Uvek se dešavaju greške. Budimo iskreni: Da Katar nije dao novac, Turska logistički podržala teroriste, a Zapad politički, stvari bi bile drugačije. Ako smo u Siriji imali probleme i greške pre krize, što je normalno, to ne znači da događaji imaju unutrašnje uzroke. PM: Vaša vojska je okrivljena zbog preterane upotrebe sile tokom ovog rata. Zašto su civili gađani? - Kada vas terorista napadne oružjem, ne možete se braniti dijalogom. Vojska koristi oružje onda kada to čini i druga strana. Nemoguće je pomisliti da je cilj Sirije da bombarduje civile, ne postoji razlog za to. Da smo ubijali civile, naš narod, istovremeno se boreći protiv terorista i država koje su protiv nas i koje podržavaju teroriste, kao što to čine države Zaliva, Turska i Zapad, kako bismo opstali četiri godine? Da nismo branili narod, ne bismo ni mogli da podnesemo sav taj pritisak. Stoga, tvrdnja da smo granatirali civile nema nikakvog smisla. PM: Satelitski snimci gradova Homs i Hame pokazuju potpuno razorena područja, a Ujedinjene nacije, čija je članica i Vaša država, pominju 190.000 ljudi ubijenih u ovom ratu. Da li su svi ljudi u tim područjima bili teroristi? - Pre svega, morate proveriti brojke koje daju Ujedinjene nacije. Koji su izvori tih podataka? Brojevi koje kruže svetom, posebno u medijima, preuveličani su i netačni. Drugo, do slika uništenja ne mora se doći putem satelita, već na samom mestu uništenja, a to je tačno. Kada teroristi uđu u određeni region i okupiraju ga, vojska mora da ga oslobodi i tu dolazi do borbe. Gde je bitka, tu je i uništenje. Međutim, u većini slučajeva, kada teroristi uđu u neku oblast, civili pobegnu odatle. Najveći broj žrtava u Siriji se pripisuje onima koji podržavaju državu, a ne suprotno, a većina njih je ubijena u terorističkim napadima. Kada je u toku rat i kada se odvija terorizam, neizbežna je smrt civila. To se dešava svuda u svetu. Ipak, za državu je neshvatljivo da napada civile. PM: Prema drugim informacijama Ujedinjenih nacija, oko tri miliona sirijskih izbeglica se sada nalazi u susednim državama što predstavlja skoro osminu stanovništva. Da li su oni u savezu sa teroristima? - Ne. Oni koji su napustili Siriju su to učinili uglavnom zbog terorizma. Postoje oni koji podržavaju terorizam, a postoje i oni koji podržavaju državu, ali su otišli radi svoje bezbednosti. Takođe, postoji i značajan broj onih koji ne podržavaju nijednu stranu. PM: Posmatrajući iz vojne perspektive, da li ste u mogućnosti da dobijete ovaj rat? - Mi se sada borimo protiv država, a ne samo protiv naoružanih grupa. Milijarde dolara su potrošene na te bande. One dobijaju naoružanje od različitih država, uključujući Tursku. Dakle, iz vojnog ugla nije u pitanju lak rat. Bez obzira na to, sirijska vojska pobeđuje na više frontova, iako je nemoguće predvideti kako će se i kada ovaj rat završiti. Ipak, najveći rat jeste bio rat za osvajanje srca Sirijaca, a taj rat su izgubili. Zajednice koje su podržale teroriste su malobrojne i to je razlog zašto vojska pobeđuje. Stoga, moramo da posmatramo ovaj rat iz vojnog, društvenog i političkog ugla. PM: Ali oni još nisu izgubili, pola sirijske teritorije je van vladine kontrole. - Sirijska vojska nije prisutna svuda i nemoguće je da bude svuda prisutna. Tako, na svim mestima gde nema sirijske vojske, teroristi prelaze granicu i ulaze u taj region. Međutim, sirijska vojska je uspela da povrati kontrolu nad svim regionima u koje je odlučila da ode. Ovo nije rat između dve vojske gde možete reći da su oni uzeli jedan kraj, a mi drugi kraj. Pričamo o terorističkim grupama koje se iznenadno infiltriraju u grad ili selo. Zato će ovo biti dug i težak rat. PM: Mnogo ljudi kaže da rešenje leži u vašem odlasku sa funkcije. Da li verujete da je vaš odlazak sa funkcije rešenje? - Predsednik bilo koje države u svetu preuzima dužnost prema Ustavu i napušta je prema Ustavu. Nijedan predsednik se ne može inaugurisati ili zbaciti izazivanjem haosa. Pravi dokaz za to je ishod francuske politike u slučaju Gadafija. Haos je rezultovao nakon Gadafijevog odlaska sa funkcije. Da li je to bilo rešenje? Da li su stvari sada bolje i da li je Libija postala demokratska država? Država je kao brod. Ako dođe do oluje, kapetan ne beži i ne ostavlja brod da potone. Ako putnici odluče da napuste brod, kapetan odlazi poslednji, ne prvi. PM: To znači da je kapetan spreman da umre. Pomenuli ste Gadafija. Da li se plašite da vas očekuje sudbina Sadama Huseina i Gadafija? - Kapetan ne razmišlja o životu ili smrti, već o spasavanju svog broda. Ako brod tone, svi će umreti, te je bitnije da se spasi država. Međutim, moram da naglasim jednu važnu stvar. Ostanak na mestu predsednika nikada nije bio moj cilj, ni pre, ni tokom, ni posle krize. Ipak, mi, Sirijci ne možemo dopustiti da Sirija postane marionetska država. To je jedan od naših najvažnijih ciljeva i principa. PM: Hajde da pričamo o ISIS. Neki kažu da je sirijski režim ohrabrio rast islamskih ekstremista kako bi se podelila opozicija. Šta mislite o tome? - U Siriji imamo državu, a ne režim. Da se složimo najpre oko terminologije. Drugo, pretpostavimo da je to što kažete tačno, da smo mi podržali ISIS, to znači da smo mi tražili od te organizacije da nas napadne, da napadne vojne aerodrome, ubije stotine vojnika, okupira sela i gradove. Gde je logika u tome? Šta mi imamo od toga? Vi kažete da je to zbog podele i slabljenja opozicije. Nema potrebe da potkopavamo takve elemente u opoziciji. Sam Zapad kaže da je to lažna opozicija. To je takođe i Obama rekao. Dakle, takva postavka tvrdnji je lažna, ali šta je istina? Istina je da je ISIS nastao u Iraku 2006. godine. SAD su okupirale Irak, a ne Sirija. Abu Bakr el Bagdadi se nalazi u američkom zatvoru, a ne u sirijskom. Dakle, ko je stvorio ISIS, Sirija ili SAD? PM: Sirijci koje srećemo u Damasku više pričaju o džihadistima na Zapadu nego o ratu protiv ISIS. Nije li to čudno? - Terorizam je ideologija, ne organizacija ili struktura, a ideologija ne zna za granice. Pre 20 godina, terorizam se širio našim regionom, naročito iz zalivskih država poput Saudijske Arabije. On sada dolazi iz pravca Evrope, naročito Francuske. Najveći procenat evropskih terorista koji dolaze u Siriju su Francuzi, a u Francuskoj je bilo mnogo incidenata. U Belgiji se takođe dogodio napad na Jevrejski muzej. Dakle, terorizam u Evropi više ne spava, probudio se. PM: Amerikanci su taktični saveznici u svom ratu protiv ISIS. Da li još uvek mislite da njihova intervencija predstavlja kršenje nacionalnog suvereniteta? - Prvo, rekli ste da su taktički saveznici, a to je važno. Znate da taktika bez strategije ne daje rezultate, pa stoga neće poraziti terorizam. U pitanju je ilegalna intervencija, prvo zato što nije odobrena rezolucijom Saveta bezbednosti, ali i zato što nije ispoštovan suverenitet Sirije. U pitanju je ilegalna intervencija koja predstavlja kršenje nacionalnog suvereniteta. PM: Prema navodima agencije Frans Pres, vaše vazdušne snage su napravile bar 2.000 borbenih letova za 40 dana, a to je veliki broj. Kada se vaši avioni suoče sa avionim saveza, da li reagujete ili postoji nekakav sporazum o nenapadanju? - Nikada se ne reaguje direktno. Terorizam napadamo svuda, bez obzira šta rade SAD i njeni saveznici. Možda je čudno što je broj sirijskih napada iz vazduha protiv terorista veći od broja napada saveznika, ali shvatite da su saveznički napadi iz vazduha čisto kozmetički. PM: Ipak, ovi napadi vam pomažu i oni su jedan od razloga što je američki sekretar odbrane, Čak Hejgl, dao ostavku, a to obrazložio verovaanjem da napadi podržavaju vašu vlast i vaše položaje. - Zar ne primećujete kontradiktornost ovog i ranijeg pitanja u kojem ste insinuirali da podržavamo ISIS? To znači da smo neprijatelji ISIS. PM: Pošto je jedan od rezultata napada saveza bio ostavka Čaka Hejgla, da li vas to navodi na pomisao da vam napadi saveza pomažu? - Terorizam se ne može uništiti iz vazduha i rezultati se ne mogu ostvariti na zemlji bez kopnene vojske koja poznaje geografiju regiona i koordinira akcije sa vazdušnim udarima. Upravo zato, nakon dva meseca vazdušnih napada, nema nikakvih rezultata i zato se može reći da nam saveznici ne pomažu. Da su ovi napadi bili ozbiljni i efektivni, rekao bih da su bili korisni, ali mi smo ti koji se bore protiv ISIS na zemlji, a nismo primetili nikakvu promenu. PM: Vi ste 14. jula 2008. godine stajali na predsedničkom podijumu u Šamps Eliseu tokom Mediteranskog samita. Francuska vlada vas danas smatra otpadnikom. Kako se osećate zbog toga? - Dobar odnos, koji je trajao od 2008. do 2011. godine, nije se zasnivao na francuskoj inicijativi. On je imao dva razloga: prvi je bio delovanje SAD na francusku vlast da utiče na ulogu Sirije, pogotovo u odnosu na Iran. Drugi razlog bio je delovanje Katara na Francusku kako bi ona poboljšala odnose sa Sirijom. Dakle, dobre odnose sa Francuskom su kreirali Amerika i Katar. Danas ne postoji nikakva razlika, jer ni Olandova administracija nije nezavisna. PM: Fransoa Oland vas smatra protivnikom. Da li mislite da možete da popravite odnose sa njim u bližoj budućnosti? - Taj problem nema nikakve veze sa ličnim pitanjima, jer ja njega ni ne poznajem. Kada neki francuski zvaničnik ili francuska vlast budu imali za cilj zajedničke interese, onda ćemo ostvariti odnos sa njima. Međutim, ova administracija deluje protiv interesa našeg naroda i interesa francuskog naroda. Ne vidim logiku u tome da me on smatra ličnim neprijateljem. Ni u čemu se ne takmičim sa njim. Verujem da je Olandov takmac u Francuskoj sada ISIS, jer je njegova popularnost u ravni sa popularnošću ove grupe. PM: Da li u Siriji danas ima hemijskog oružja, da ili ne? - Ne. Kada smo ovo objavili, to je bila jasna objava. I kada smo odlučili da odustanemo od hemijskog oružja, naša odluka bila je konačna. PM: Ipak, DŽon Keri vas optužuje da ste dogovor prekršili upotrebom hlorina. Da li je to istina? - Možete naći hlorin u svakoj kući u Siriji. Svi imaju hlorin, svaka grupa ga može koristiti. Mi ga nismo koristili, jer imamo tradicionalno oružje koje je efektnije od hlorina, te stoga nema potrebe da ga koristimo. Mi se borimo protiv terorista koristeći tradicionalno oružje, ne prikrivamo to, niti se toga stidimo. Dakle, ne koristimo hlorin. Ove optužbe nas ne iznenađuju; kada su Amerikanci rekli bilo šta istinito o krizi u Siriji? PM: Da li ste koristili hemijsko oružje? - Nismo koristili ovu vrstu oružja. Da smo koristili, desetine, ako ne stotine hiljada ljudi bi umrlo. Nemoguće je da ovim oružjem, kao što je implicirano prošle godine, ubijete sto ili dve stotine ljudi na prostoru gde živi stotine hiljada ili miliona Sirijaca. PM: U vašoj poslednjoj poseti Parizu novembra 2010. intervjuisao sam vašu suprugu, gospođu Asmu al Asad. Da li vam nedostaje putovanje van granica vaše zemlje? - Putovanje ionako nije jedan od mojih hobija. Posete su se odvijale ne iz turističkih, već iz radnih razloga. Ono što mi zaista nedostaje je Sirija kakva je bila nekada. To je ono što nama nedostaje. I naravno, nedostaje nam drugačiji svet, svet u kome vladaju logični i moralni odnosi. U takvom okruženju, mi smo navikli da imamo velika očekivanja za razvoj našeg regiona, za veću intelektualnu otvorenost. Mi smo mislili da Francuska, sa svojim kulturnim nasleđem, jeste zemlja koja može da igra tu ulogu sa Sirijom na Bliskom istoku. PM: Vaša supruga smatrana je ambasadorom modernosti. Kako ona živi u Siriji, kako se oseća oko svega što se u zemlji događa, posebno stoga što nije napustila zemlju? - Kao i svi Sirijci, oseća bol. Oboje osećamo bol zbog destrukcije i krvi koju vidimo u Siriji, zbog Sirije koja se vraća decenije unazad, ne godine. Bolno je videti zemlju koja je bila jedna od pet nejbezbednijih država sveta da postaje raj za teroriste. Takođe je bolno i za moju suprugu i za mene videti da je naše verovanje da će nam Zapad pomoći na kursu razvoja i otvorenosti bilo pogrešno i što je još gore, da Zapad ima saveznike u srednjevekovnim državama Zaliva, poput Saudijske Arabije i Katara.

Pročitajte još:Putin u najužem izboru za „Ličnost godine“ časopisa TajmErdogan uvodi „otomanski jezik“ u srednje škole kao obavezan predmet

PM: LJudi vas opisuju kao osobu vrlo blisku svojoj deci. Kako im objašnjavate situaciju u zemlji kada uveče dođete kući? - Diskusija se odigrava sada u svakoj sirijskoj kući. Najteža stvar je razgovarati sa decom čija se društvena svest razvila tokom krize. Postavljaju se dva osnovna pitanja, ne samo u našoj, već u mnogim porodicama. Prvo pitanje je: Kako ljudi koji kažu da veruju i da brane Boga i Islam mogu da ubijaju? Ovo je pitanje na koje nije lako odgovoriti, deca pitaju da li ti ljudi znaju da greše. I odgovor na to pitanje je da postoje oni koji znaju, ali koriste religiju za privatne potrebe i postoje neznalice koje ne znaju da je religija dobra. Umesto toga, oni smatraju da religija podrazumeva ubijanje. Drugo pitanje: Zašto Zapad pokreće intervenciju protiv nas i zašto podržava teroriste i razaranje? Naravno, ne govore o Zapadu kao celini, pominju posebno SAD, Francusku i Britaniju. Zašto one to rade? Da li smo ih povredili na neki način? Deci objašnjavamo da su ljudi jedno, a države nešto drugo. Kompletan intervju sirijskog predsednika Bašara el Asada datog 28. novembra u Damasku Izvor: NSPM