ANKARA - Evropska unija i Turska treba da budu usaglašenije u spoljnoj politici da bi se izborile s pretnjama kao što je Islamska država (IS), istakla je danas šefica spoljne politike Evropske Unije Federika Mogerini tokom posete Turskoj.
Mogerinijeva je navela da je Turska, koja je kandidat za pristupanje Uniji, podržala manje od trećine skorašnjih spoljnopolitičkih stavova EU, dok je u prošlosti stepen usaglašenosti bio oko 80 odsto, prenosi Rojters. Na konferenciji za štampu u Ankari Mogerinijeva je naglasila da nedovoljna usaglašenost EU i Turske na planu spoljne politike i bezbednosti treba da se popravi, kao i da neusaglašenost predstavlja problem i za EU "ali je uglavnom problem za Tursku". Turska pregovara o pristupanju EU od 2005. godine ali su političke prepreke, prvenstveno podeljeni Kipar, kao i otpor nekih članica Unije turskom prijemu, usporile ove pregovore. Poseta Mogerinijeve, komesara za proširenje EU Johanesa Hana i komesara za humanitarnu pomoć Hristosa Stilijanidesa bi trebalo da pruži novi podsticaj odnosima EU i Turske, kao i da utiče na poboljšanje saradnje u borbi protiv IS i "pritisne" Ankaru da ne potkopava sankcije EU prema Rusiji. Do posete troje visokih zvaničnika EU dolazi nedelju dana nakon posete Turskoj ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je tu objavio odustajanje od Južnog toka i Tursku označio kao poželjnog partnera za altenativno rešenje. Mogerinijeva je u Ankari naglasila kako EU neće dozvoliti da bude uvučena u borbu sa Rusijom oko uticaja na Tursku. Šefica za spoljnu politiku EU je prethodno izjavila kako članice EU moraju tešnje da sarađuju sa međunarodnim partnerima, kao što je Turska, kako bi se sprečilo da strani borci dolaze na Bliski istok i pristupaju radikalnim islamističkim grupama. Procenjuje se da je na hiljade državljana EU otišlo u Siriju ili Irak i pridružilo se radikalnim grupama, uključujući IS. Mnogi od njih su tamo otputovali preko Turske, koja se zbog toga našla na udaru kritika da nedovoljno kontroliše svoju 1.200 km dugačku granicu sa Sirijom i Irakom.
Pročitajte još:Bilta iznenadili ruski bombarderi iznad Baltičkog mora
Turski zvaničnici na te kritike odgovaraju optužujući evropske zemlje da čine premalo da potencijalne džihadiste zaustavi "na izvoru", već prebacuju odgovornost na Tursku. Uostalom, prema tvrdnjama jednog turskog zvaničinka, ova zemlja je zaustavila oko 1.150 potencijalnih džihadista i poslala ih natrag, u zemlje iz kojih su došli. Izvor: Tanjug