Pravda

NALED ističe da, jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola evrocenta, a toner jedan evrocent dolazi se do računice da troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine iznose i do 150.000 evra. Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa. Direktor Sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS Goran Rakić kaže da je ta kompanija za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubil 1,5 miliona evra koje je je mogla da utroši na zapošljavanje 230 novih radnika ili isplatu 2.760 prosečnih plata. Pri tom bi, kaže, uplata u budžet za poreze i doprinose bila više od 400.000 evra na ime poreza i doprinosa, naveo je on. "Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou Srbije", kaže Rakić. U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti, piše NALED. Zato privrednici apeluju da se sa usvajanjem zakona o arhivskoj građi, kroz zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše postupanje inspektora jer se sada dešava da inspektori uprkos postojanju ugovora u elektronskoj formi insistiraju da dokumentaciju pogledaju odštampanu na papiru. "Insistiraćemo na rešavanju ovog problema i u tom cilju je uvršten u sedmo izdanje Sive knjige birokratskih procedura koju cemo objaviti tokom decembra. Pred Ministarstvom kulture, nadležnim za izmenu zastarele odredbe iz Zakona o kulturnim dobrima, podneli smo inicijativu za promenu propisa, ali predstavnici ministarstva nisu bili spremni za sastanak jer 'upravo rade na tome'", navodi NALED. Ističe se i da je na njihov predlog, Ekonomski kokus Narodne skupštine ovo pitanje je stavio na listu prioriteta i pokrenuće inicijativu za njegovo hitno rešavanje. "Pored čuvanja ugovora, faktura, otpremnica i slične dokumentacije, privreda je u obavezi da pet godina čuva fiskalne isečke. Međutim, zbog papira na kojem se štampaju, fiskalni računi blede već posle godinu dana tako da preduzeća uglavnom čuvaju belu traku", navedeno je u biltenu. Sve kompanije u Srbiji koje zaključuju ugovore, potpisuju fakture, otpremnice ili naloge, u obavezi su da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji važi od 1994, iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju, navodi NALED u najnvijem medijskom biltenu. Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje preduzeća da čuvaju dokumetnaciju na papiru, dodaje ova organizacija. "Predlog zakona o arhivskoj građi, koji je trebalo da zameni Zakon o kulturnim dobrima i ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure i nikada nije vraćen. Tekst zakona je dobar i bilo je predviđeno uvođenje elektronskog arhiva, ali sada sve stoji", piše u biltenu. Što pre realizovati sistem e-dozvola Usvajanje novog Zakona o planiranju i izgradnji i uvođenje elektronskih građevinskih dozvola predstavljaju najbolju šansu da Srbija zabeleži skok na Doing busineš listi Svetske banke, pokazala je analiza NALED-a. Da bi se došlo do odobrenja za gradnju u proseku je potrebno 264 dana, a prosta primena zakonskih rokova postavljenih različitim institucijama, koje moraju da izdaju brojna odobrenja pre nego što se uopšte dođe do podnošenja zahteva, kao i puna implementacija sistema e-dozvola mogla bi da nas pomeri naviše za oko stotinu mesta u toj kategoriji, navodi se u analizi. "Naša zemlja je na novoj listi Svetske banke na 91. mestu od 189 zemalja i u odnosu na Doing busineš 2014 pala je za 14 mesta. Najlošiji rezultat ostvarili smo u kategoriji brzine izdavanja građevinskih dozvola gde smo 186. i iza nas su još samo Eritreja, kao i Sirija i Libija (u kojima traje građanski rat)", navodi NALED. Dodaje se da je u izveštaju Svetske banke za 2008. Srbija bila 149. po efikasnosti sistema izdavanja dozvola i nalazi se u stalnom padu jer druge zemlje više rade i brže napreduju. Zbog toga je NALED, u saradnji sa GIZ-om i USAID-om, pokrenuo inicijativu za uvođenje jedinstvenog sistema na nacionalnom nivou za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Ministarstvo građevine je ove godine tu ideju prihvatilo i počelo da radi na impelementaciji, kažu u NALED-u koji apeluje da se institucije, koje moraju da daju odobrenja pre nego što je podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu uopšte moguće, primoraju da poštuju postavljene rokove i obaveze. "Takođe, apelujemo da se što pre realizuje sistem e-dozvola kako bi već na sledećoj Doing busineš listi popravili poziciju Srbije", rekao je član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Mešer Tehnogas Ernst Bode. Procena NALED-a pokazuje da bismo odgovornošću institucija da poštuju zakonske rokove, kao i uvođenjem sistema elektronskih građevinskih dozvola omogućili da se otvara četiri puta više gradilišta nego što je to sada slučaj. Osim toga, e-dozvole mogle bi da smanje troškove pribavljanja odobrenja za izgradnju koje je sada u Srbiji pet puta skuplje u odnosu na zemlje Evrope, a više od 20 puta u odnosu na članice OECD.

Pročitajte još:Vulin: Neću dati ostavku, hajka na mene je počela zbog ŠešeljaAlbanci nam oteli 11 milijardi dolara imovine

Rešavanje problema građevinskih dozvola unapredilo bi ukupnu poziciju Srbije na Doing busineš listi i njenu atraktivnost na investicionoj mapi imajući u vidu da smo u više od polovine posmatranih kategorija (pokretanje firme, dobijanje električne energije, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih investitora, rešavanje stečaja) u gornjoj polovini tabele, a u još dve (prekogranična trgovina i sprovođenje ugovora) na sredini. Najbolje plasirana zemlja regiona u oblasti građevinskih dozvola je Makedonija na 89. mestu koja je napravila do sada najveći skok na listi, a dalji uspon tek sledi jer je prošle godine u toj zemlji zaživeo sistem e-dozvola koji su preuzeli iz Singapura. Sledi Slovenija na 90. mestu, Crna Gora koja je 138. a u našem društvu su Hrvatska na 178. i BiH na 182. mestu. Kada se u obzir uzmu svih 10 indikatora koje posmatra Doing busineš lista, kvalitet poslovnog okruženja u Srbiji iznosi 50,8 odsto željenog standarda. To je nešto bolja ocena od ocene koju je ambijent za poslovanje dobio od Regulatornog indeksa Srbije - 41,8. Regulatorni indeks predstavlja kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja, koji je razvio NALED, uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Izvor: Tanjug