Pravda

Premda je pitanje penzionog osiguranja i uslova za penzionisanje zaposlenih uglavnom u nadležnosti svake pojedinačne države članice Evropske unije, Brisel sve glasnije nastoji da utiče u ovoj oblasti s namerom da natera države da podignu starosni prag za penzionisanje. Osim toga, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u nedavno objavljenom investicionom planu, koji bi sa 300 milijardi evra trebalo da podstakne rast u EU, naveo da očekuje i da svaka članica EU sprovede nacionalnu reformu u osetljivim oblastima kao što je pitanje penzionog sistema. Već duže vreme Komisija preporučuje reformu koja se zasniva na tome da se i pre 2030. za penzionisanje i muškaraca i žena uspostavi jedinstveni starosni prag od 67 godina, te da se svako ranije penzionisanje utiče na smanjivanje iznosa penzije. Štaviše, zbog činjenice da je evropsko stanovništvo sve starije, sve su glasniji predlozi da već do 2020. se prag za penzionisanje podigne na 66 godina, od 2036. na 67, a od 2046. na 68 godina. Zasad su pod najjačim pritiskom države koje se nalaze u ekonomski poteškoćama, poput Grčke ili Hrvatske. Tako se premijer Zoran Milanović našao pred „preporukom” Evropske komisije da se u Hrvatskoj u penziju odlazi sa 67 godina i pre 2030. „Ta priča mora stati i mora biti jasno definisana, moramo podvući crtu”, poručio je Milanović, naglašavajući da on jeste za EU, ali da o ovakvim pitanjima ona ne može da odlučuje i da granica za penziju ne može biti ista za sva zanimanja. „Unificirani prag od 67 godina ne drži vodu. To je birokratska tema dana, šlager koji se u Evropi peva neko vreme.” Malo je verovatno da će premijer najmlađe članice EU uspeti još dugo da odoleva pritiscima, budući da i zemlje osnivači EU, poput Nemačke i Belgije, uveliko rade na podizanju praga za penzionisanje. Tako je nova belgijska desničarska vlada, u nastojanju da smanji državne rashode za 11 milijardi evra, predložila, između ostalog, da  se od 2030. u penziju odlazi s 67 godina, umesto sa 65 godina, kako je sada. Međutim, ceo paket mera štednje naišao je na silovit odgovor sindikata, koji danima organizuju proteste. S druge strane, zastupnici jedinstvenog praga za penzionisanje muškaraca i žena vide u Švedskoj primer zemlje kako je to moguće uspešno primeniti. U Švedskoj je sada primetno da se pripadnici bebi-bum generacije (rođeni između 1946. i 1964) odlučuju da ne odlaze u penziju posle navršene 65. godine, već nastavljaju da rade. Bilo da su u pitanju muškarci ili žene.

Pročitaj još:Zašto je EU minirala rusku rezoluciju u UNNovo samospaljivanje u BugarskojUhapšen kineski „kralj korupcije“

Uzrok toga vide u socijalnoj politici Švedske, koja je odavno omogućila i očevima da idu na porodiljsko bolovanje, tako da većina tereta odgajanja dece nije samo na ženama. Roditelji imaju pravo da podele 480 dana plaćenog porodiljskog odsustva, a čak i ako se oboje odluče da rade ubrzo posle porođaja žene, na usluzi im je vrtić koji dotira država, tako da roditelji mesečno za njega treba da plate oko 150 evra, što je za švedske uslove vrlo malo. Sve to je uticalo da Švedska ima najveću stopu zaposlenosti u Evropi – 74,4 odsto, dok je prosek u EU 64,1 odsto. Osim toga, Švedska je među državama koja među zaposlenima ima najveći procenat žena i starijih ljudi, a to što više ljudi radi omogućava joj da od poreza namiruje izdašan socijalni sistem. Izvor: Politika