Pravda

Postoji jedanaest zahteva na kojima insistira Berlin, koji zvanično predstavljaju primenu Briselskog sporazuma, ali se ispunjenjem nekih od njih faktički podržava nezavisnost Kosova. Tu su, između ostalih, i donošenje statuta Zajednice srpskih opština u skladu sa prištinskim zakonima, učešće Prištine u svim regionalnim forumima, prihvatanje kosovskog pasoša na granici sa Srbijom, izgradnja zidanih objekata na administrativnim prelazima... Beograd je zato započeo opsežnu diplomatsku akciju na mnogim evropskim adresama, kako bi se što pre ublažile i preformulisale briselske preporuke od kojih zavisi otvaranje prvog poglavlja. Naši izvori prenose da će predsednik Tomislav Nikolić, koji je najavio sastanak državnog vrha povodom uslova EU, tu inicijativu odložiti do otvaranja pregovaračkog poglavlja 35 kada će se videti šta tačno Brisel od nas očekuje. Ukoliko bi Srbija ispunila sve što se traži, za šta su šanse male, evropski lideri bi već na decembarskom Evropskom savetu mogli da „oroče“ za kraj januara zakazivanje naredne međuvladine konferencije, a na kojoj bi istovremeno bila otvorena dva poglavlja - 32, o finansijskoj kontroli, i 35, koje se odnosi i na Kosovo. Ali, s obzirom na tvrd stav Berlina, realnije je da se otvaranje prvog poglavlja odloži do daljeg. Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže nam da je pripremljena pregovaračka pozicija za poglavlje 32, i da ono može biti otvoreno do kraja ove ili u januaru iduće godine. Beograd priprema i akcione planove za poglavlja 23 i 24, što je uslov za njihovo otvaranje: - Što se tiče poglavlja 35, odnosno nastavka implementacije Briselskog sporazuma, naš deo obaveza sprovodimo u meri u kojoj možemo, i čekamo nastavak političkog dijaloga. Ne mislim da je stav Nemačke uperen protiv nas, već se radi o drugačijem pristupu pregovorima i specifičnoj ulozi koju Bundestag ima u nemačkom sistemu. U komunikaciji smo sa predstavnicima Bundestaga i Nemačke, i verujem da će se naći neko prihvatljivo rešenje. Aleksandar Senić, šef skupštinskog odbora za evropske integracije, kaže: - MSP Nemačke je pre nekoliko dana izdalo saopštenje da Nemačka neće odustati od svojih stavova, tako da i pored medijskog spektakla koji nam je ovde priređen prilikom premijerove posete Berlinu, otvaranje pregovora po poglavljima možemo očekivati najranije na proleće. Verovatno suočen sa tvrdim berlinskim zahtevima, predsednik države Tomislav Nikolić već je poručio da je neophodan nacionalni konsenzus o dilemi - Kosovo ili EU. Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun to vidi kao „preventivnu politiku“, razmatranja i te opcije. - Ipak, sumnjam da će nas staviti pred izbor za koji znaju kakav ishod nosi. Tu se mora naći kompromisno rešenje. Ako EU Srbiju vidi kao centralnu zemlju Balkana, ne znam zbog čega bi destabilizovala ovo područje postavljanjem uslova koji bi isključio našu zemlju iz procesa evrointegracija. Ukoliko bi EU, ipak, postavila direktan uslov priznanja Kosova, Drecun kaže da bi tada, imajući u vidu naš Ustav, Srbija razmotrila kojim merama raspolaže. Analitičar Dragoljub Anđelković smatra da i predsednik Nikolić i premijer Vučić, na neki način, govore istinu. Svako iz svog ugla: - Tačno je da nam niko zvanično i eksplicitno nije tražio da priznamo Kosovo. Ali, takođe je tačno da nemački agresivan pristup prema kosovskoj politici Srbije ima za ishodište zahtev da prihvatimo nezavisnost. Čak i ako premijer i predsednik nisu koordinirali te različite poruke, mislim da je dobro za zemlju da se Nikolić tvrđe obraća Berlinu, a da Vučić ostavlja otvorena vrata prema Briselu zbog zemalja kao što su Francuska ili Italija, koje nas podržavaju.

Pročitajte još:Zašto je EU minirala rusku rezoluciju u UN

Izvor: Večernje novosti