Pravda

- Bio sam nokauter, ali fer borac, nikada nisam ozbiljno povredio protivnika, ali sam doživeo u karijeri 26 povreda, šake, prstiju, podlaktice i na kraju ostao slep na jedno oko, pa sam se 1983. godine oprostio od boksa. Slep na jedno oko sam boksovao 39 mečeva, dozvole sam dobijao za „lovu“, jer je ona najmoćnije oružje. Nisam bio lud neinteligentan, znao sam pametno da boksujem. Nikoga nisam kopirao, hteo sam da budem svoj, jedinstven, neponovljiv, originalan. Takav borac treba da se rodi. Sve titule koje sam osvojio, a bilo ih je mnogo, darovao sam mojoj Banja Luci.- započinje ispovest Marijan Beneš. Da li Vam je uzvraćeno na adekvatan način? - Pokušaću slikovito da vam objasnim. Banja Luka je poput kurve lepotice u koju se čovek zaljubi do ušiju i pored nje ostane slep kod očiju, a najčešće se desi da se čovek zaljubi u kurvu i ona mu ostavi ožiljak na duši za ceo život. Kao i svaka kurva i ona me je izdala, ja nju nisam. Sve su mi oteli, kuću, lokale... Roditelji su mi od muke umrli za vreme rata, a brata su mi ubili. Ne pitaj me za moje jade. Nisam mogao ni u snu da pretpostavim da mi se tako nešto može desiti, a ni mrava nisam zgazio. Nisam uprljao obraz pred Srbima, Hrvatima, Muslimanima.... Gde ste bili tokom ratnih sukoba na prostoru BiH? - Jedno vreme sam proveo u vojsci Republike Srpske, nisam bio četnik, ustaša, iako mi je majka Srpkinja a otac Hrvat. Šta sam onda ja? Jugosloven! Bio sam uz ljude sa kojima sam živeo, jer nisam hteo da se od njih odvajam. Da sam bio Kurd, bio bih sa Kurdima. Obreo sam se u logoru Novska u Hrvatskoj, go i bos i sa 200 maraka u džepu, a onda sam izveden iz logora.

Meč Beneša protiv Rusa Kamnjeva 1973. godine, ušao je u anale evropskog i svetsog boksa? - Bio je to meč za amaterskog šampiona Evrope.Već u prvoj rundi Kamnjev me je poslao na pod, potom sam ustao i otvorenog garda krenuo na njega. Usledila je neviđena borba, udaralo se brzo i žestoko u serijama, tako da ni usporeni snimak ne bi bio od velike pomoći da se to vidi. Primao sam i zadavao udarce, ali je „ Rule“ pao po treći put i nestao iz boksa za sva vremena.- priseća se Beneš.

Opet ste se vratili u Banja Luku. Zašto? - Što kurva može da učini od čoveka, to ne može niko na svetu. Voleo sam je, i danas je volim. Da li su Vam vratili kuću i lokale? - Kuću da, lokale nisu. Od čega živite? - Od penzije, dovoljno mi je, jer sam celog života bio skroman čovek.

Krošeom na gorilu - Već sam imao problema sa okom, menadžer mi je doveo za rivala „gorilu“ od 130 kilograma, a da za to nisam ni znao. Na zagrevanju vidim gomilu mesa ispred sebe i pitam menadžera,ko ti je ovaj. On mi odgovori: „To je tvoj protivnik“. Rekoh mu, čoveče da li si normalan, ubiće me ova volurina, a on mi odgovori: „Jebi ga, nisam ga vagao, doveo sam ga bez veze“. Na početku me udari strvina, a ja nisam hteo da rizikujem, već sam udarcem kao iz topa pokosio američku mrcinu.- kaže Beneš

Za razliku od nekih Vi se javno izjašnjavate kao Jugosloven, titoista. Razlog? - Da, i time se ponosim. Ja sam Titov vojnik, partizan. Ni za suvu šljivu ne šišam četnike i ustaše. Ja sam titoista. Volim onaj sistem u kome sam živeo i gajio dužno poštovanje prema drugu Titu, jer je on za mene bio oličenje ljudskosti i poštenja, jednostavno je neprevaziđen i nema mu ravnog. Moja zemlja je Jugoslavija, a grad – Banja Luka. Kad osetim nostalgiju za zemljom koju su uništili hohštapleri, najradije prošetam bivšom ulicom Maršala Tita. Živimo u vremenu demokratije, a demokrate, i ne samo oni, sistem o kome govorite nazivaju jednoumljem? - Ako je ono vreme bilo jednoumlje, onda ovo čudo što nas „zadesi“ je totalno bezumlje. Izdali su heroja Tita i Jugoslaviju. To su izdajnici, prodali su dupe i dušu stranim probisvetima. Svi današnji gospodari na prostorima eks – Jugoslavije su završili školu u Titovo vreme, mnogi su radili po komitetima i kabinetima, a danas pljuju po njemu .Da im nije bilo Tita i danas bi skakali za ovcama po planinskim vrletima, mada nisam siguran da bi ih sačuvali, a sada glume neko ludilo. Kako se onda živelo, a kako se živi danas? U Titovo vreme niko nije bio gladan, nisu se mogli videti penzioneri kako prevrću po praznim kontejnerima, a danas narod gladuje, dok su kod nekih bajnih demokrata preko noći u dvorištima luksuznih vila parkirani, luksuzni automobili, kamioni, avioni... To kod Tita nije moglo da se desi.A ovi danas da te Bog sačuva, sve živo pokradoše. Gde im je moral? Ali, naš narod lepo kaže “Obraza nemaju, a guzici se ne boje“. Goni ih u Božiju mater i nemoj da mi ih pominješ.

Meč karijere Marijan Beneš je 1979, godine osvojio i titulu profesionalnog prvaka Evrope. - Meč protiv Francuza Žilbera Koena je moj meč karijere. Dvorana u Banja Luci je bila ispunjena do poslednjeg mesta, atmosfera na nivou, uz to, mnogo novca je uloženo i nisam smeo da izneverim očekivanja organizatora i pubike. Poslao sam Koena na pod, a ja se popeo na krov Evrope – sa zadovoljstvom ističe Beneš

Dobro, onda da Vas upitam za zdravlje i čime se bavite? - Fizički i mentalno sam zdrav, da kucnem u drvo, ali imam problema sa grlom, pa ljudi brkaju i misle da nisam u redu. Vreme skraćujem čitanjem i pisanjem. Možda delujem neiteligentno, ali uopšte nije tako. Ja sam najbolji pisac među bokserima i najbolji bokser među piscima, da se malo našalim. Napisao sam desetak knjiga, pišem o sportu, životu, bićima, predmetima, o svemu onome što mi predstavlja predmet inspiracije. Problem mi predstavlja što kucam tekstove jednim prstom, pa mi to oduzima mnogo vremena. Uprkos svemu, veoma ste ambiciozan čovek. Da li ste zacrtali još neki cilj? - Da umrem na isti način kao što sam i živeo. Pošteno!

Zbog Tomice izgubio oko - Na nagovor mog prijatelja Tomice, koji je sebi podizao rejting, prihvatio sam meč sa Sandijem Toresom u Zenici, iako sam bio svestan da ne mogu da ga dobijem i da sam trenirao dan i noć, jer sam imao na raspolaganju za pripremu nekih desetak dana, ali prijatelja nisam mogao da odbijem. U jednom duelu Tores me je nezgodno udario i oštetio mi oko, koje sam kasnije morao da operišem. Moglo je da bude i gore, svako zlo ima i svoje dobro.- smatra nekadašnji šampion.

Šta želite da zaboravite? - Sve bih prijatelje zaboravio. Nijednog neću da pamtim, svi su bili lažni, đubrad jedna. Bili su glumci i sve su opraštali, osim mog uspeha. Radili su protiv mene zarad sopstvenog interesa, slave i bogatsva. Svakog sam voleo i svakome verovao, a oni su me izdali na isti način kao što i ovi izdaše Tita i Jugoslaviju. Ali, problem je u meni, što sam dozvoljavao da od mene prave magarca. Da li za nečim žalite? - Za Jugoslavijom! – sa uzdahom je zaključio Marijan Beneš Izvor: Pravda/Razgovarao: Slobodan Milošević