Pravda

- Moramo da priznamo da je naš život trenutno skoro kao... rat. Moramo da se nosimo sa agresijom koju ne razumemo - rekao je Deščicja uoči sastanka sa šefovima diplomatija Belgije, Holandije i Luksemburga. Ruske snage preuzele su kontrolu nad ukrajinskim poluostrvom Krim, u kojem sledeće nedelje treba da se održi referendum o tome da li će se pripojiti Rusiji. Zapad je upozorio da neće priznati rezultat referenduma ako on bude odvajanje Krima od Ukrajine i pripajanje Rusiji. Deščicja je istakao da Ukrajina računa na pomoć Zapada, a s tim u vezi, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk trebalo bi u sredu da se sastane sa američkim predsednikom Barakom Obamom u Beloj kući u Vašingtonu. Deščicja je u intervjuu za agenciju Intefaks rekao da bi Ukrajina mogla da podnese tužbu pred međunarodnim sudovima zbog ruskih akcija na Krimu, koji sada kontrolišu ruske snage. Rusija, međutim, pojačava pritisak, a danas je njeno Ministarstvo spoljnih poslova objavilo da bezvlašće "sada vlada istočnim regionima Ukrajine kao rezultat akcije boraca takozvanog "Desnog sektora", uz potpuno odobravanje novih ukrajinskih vlasti". "Desni sektor" je grupa nekoliko frakcija krajnje desnice i nacionalista, čiji aktivisti su bili među najradikalnijim i najratobornijim tokom tromesečnih demonstracija u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, u kojima je smenjen predsednik Viktor Janukovič. Kremlj je takođe saopštio i da ukrajinski zvaničnici vraćaju ruske građane koji žele da uđu u Ukrajinu. Prorusko raspoloženje je veoma visoko na istoku Ukrajine i u ukrajinskoj javnosti postoje bojazni da bi Rusija mogla da pokuša da pripoji sebi taj deo zemlje. Iako je Obama upozorio da će referendum na Krimu biti kršenje međunarodnog prava, ruski predsednik Vladimir Putin juče je u telefonskim razgovorima sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i britanskim premijerom Dejvidom Kameronom jasno stavio do znanja da podržava to glasanje. - Koraci legitimnog vođstva Krima zasnovani su na normama međunarodnog prava i imaju za cilj da osiguraju pravne interese stanovništva tog poluostrva - rekao je Putin, prema saopštenju iz Kremlja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izvestio je danas Putina o predlogu za rešenje ukrajinske krize koji mu je dostavio američki državni sekretar DŽon Keri. Lavrov je izjavio da Rusija odbija politiku svršenog čina koju Zapad želi da nametne u Ukrajini i izneće svoje predloge za rešenje krize. Lavrov je istakao da predlozi koje je preneo državni sekretar SAD DŽon Keri nisu zadovoljili Moskvu. On je pojasnio da je dokument koji mu je uručio Keri baziran na "konceptu s kojim se Rusija baš ne slaže jer je sve postavljeno tako kao da postoji konflikt između Rusije i Ukrajine, i kao da smo mi stavljeni pred svršen čin". Svetske agencije procenjuju da je on tom izjavom odbacio predlog za formiranje kontakt grupe koji su dali nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Barak Obama. Lavrov je rekao da je Keri pozvan u Rusiju da razgovara o situaciji. - Predložili smo da dođe danas, mislim, i bili smo spremni da ga primimo. On je prvobitno pristao na to. Potom me je pozvao u subotu i rekao da želi da posetu odloži za kratko vreme - rekao je Lavrov. S druge strane okeana, u Stejt departmentu u Vašingtonu kažu da ipak čekaju da vide da li će Moskva prihvatiti američki predlog da se pregovorima okonča ukrajinska kriza. U danas izdatom saopštenju navodi se da je Keri, tokom razgovora sa Lavrovom ovog vikenda, ponovio zahtev Vašingtona da Moskva povuče svoje trupe iz Ukrajine i obustavi pokušaje da anektira Krim. U međuvremenu, Savet bezbednosti UN sastao se peti put za 10 dana, održavši sednicu iza zatvorenih vrata, na kojoj su izveštaje podneli politički šef UN DŽefri Feltman i ukrajinski ambasador u UN Jurij Sergejev. Savet bezbednosti ne može da preduzme nikakvu akciju po ovom pitanju, jer Rusija, kao jedna od njegovih pet stalnih članica, ima pravo veta. Izvor: B92