Pravda

Zastupnici Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tvrde da vlasti u Beogradu ne mogu da budu smatrane odgovornim za zločine počinjene u Hrvatskoj pre proglašenja SR Jugoslavije, u aprilu 1992.Hrvatska tužba protiv Srbije zbog genocida koji je navodno počinjen nad Hrvatima, tokom sukoba u toj republici 1991, predstavlja praktično poziv sudu da retroaktivno primeni Konvenciju o genocidu na srpske vlasti, iako one u to vreme nisu bile članice konvencije. Retroaktivna primena konvencije nije dozvoljena, argumentovali su, u ime Srbije, nemački profesori. Podsećajući da je sam Međunarodni sud pravde 2008. utvrdio da je SRJ postala članica Konvencije o genocidu 27. aprila 1992, Cimerman je naznačio da su "svi zločini" iz tužbe Hrvatske "počinjeni pre nego što je Srbija bila obavezana" Konvencijom. To je, smatra Cimerman, 2006. godine potvrdio i tadašnji glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović u razgovoru sa zvaničnicima ambasade SAD u Zagrebu, prema američkoj diplomatskoj depeši, objavljenoj na Vikiliksu. "Ukoliko bi sud prihvatio nadležnost od 27. aprila 1992. godine, dana proglašenja SRJ, to bi značilo da bi najgori zločini počinjeni na teritoriji Hrvatske (na primer u Vukovaru) ne bi bili uzeti u razmatranje, što bi znatno oslabilo hrvatsku tužbu", rekao je tada, po depeši, Šimonović. Cimerman je iz iste depeše citirao Šimonovićevo objašnjenje zašto je Hrvatska tužbu protiv Srbije podnela tek 1999. godine, za razliku od BiH koja je to učinila već 1993. "Hrvatska je tužbu podnela 1999. nakon što ju je jedan američki advokat uverio da će optužba protiv Srbije i Crne Gore za genocid na teritoriji Hrvatske paralisati procese protiv Hrvata pred Haškim tribunalom", rekao je tada Šimonović američkim diplomatama, po istom izvoru. Ponavljajući da se Konvencija o genocidu "ne može primenjivati retroaktivno", zastupnik Tams ocenio je da Hrvatska tužbom nastoji da "prebaci odgovornost vlasti SFRJ na Srbiju". Tams je ukazao da Konvencija o genocidu nije stvorena da bi retroaktivnom primenom "regulisala prošlost", uključujući holokaust iz Drugog svetskog rata, već da bi genocid "sprečila u budućnosti". Ukoliko bi se prihvatila retroaktivnost, smatra zastupnik Srbija, Konvencija o genocidu - koja je usvojena u decembru 1948, a stupila na snagu 1951. - mogla bi se primenjivati ne samo na Drugi, već i na Prvi svetski rat i druge sukobe. Da li bi, u tom slučaju, da ne postoji vremensko ograničenje, Nemačka 1955. ratifikovala Konvenciju o genocidu? "Da li bi to učinile druge države odgovorne za zlodela u prošlosti, za koja je - s pravom ili ne - rečeno da su predstavljala genocid?", upitao je nemački profesor. Srbija će sutra nastaviti da odgovara na tužbu Hrvatske, a započeće i izlaganje o svojoj kontratužbi da su vlasti u Zagrebu počinile genocid nad Srbima iz Kninske krajine, tokom operacije Oluja, u leto 1995. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila. Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. Izvor: RTS