Pravda

Gospodine Dodik, šta se prema vašem mišljenju desilo u Kijevu i šta očekujete od referenduma na Krimu?

Očigledno je da je takozvana narandžasta revolucija zahvatila i Ukrajinu i da su upravo organizatori ti koji su motivisani potrebom da promene legitimne vlasti i geostrateškim interesima i pitanjima, doveli do ovih dešavanja u Ukrajini, koja je inače turbulentna zemlja još od raspada Sovjetskog Saveza. Ne treba niko da ima zabludu da je to kraj tog načina rešavanja problema u Ukrajini. Imajući u vidu činjenicu da je Ukrajina složena zemlja sa različitim etničkim grupama i grupama koje imaju različite političke vrednosti bilo je opasno ući u ovakav način rešavanja pitanja u Ukrajini i to posledice koje sada vidimo nesumnjivo govore. Očigledno je da ta narandžasta revolucija nikome nije donela posebno dobro. Treba primetiti da su ti ukrajinski događaji očigledno imali određenu podršku izvana. Videli smo da vođe opozicije Ukrajine su se sretale sa veoma visokim zvaničnicima EU i SAD u momentu provođenja tih protesta, što govori o tome da je to bila neka vrsta kordinacije. Očigledno je da ekonomska podrška Rusije nije bila dovoljna za stimulans tim grupama koje su u suštini dovele do dezintegracije same Ukrajine a što je još vidljivije, do još smanjenog obima pomoći.

Kako je to moglo da se vidi iz razgovora visokih zvaničnika EU, snajperisti koji su ubijali po Kijevu bili su dovedeni organizatorima protesta. I ako se to utvrdi, to će samo pokazati koliko je sve to nelegitimno, koliko je to organizovano i namešteno.

Što se tiče Krima, Krim je, istorijski gledano, uvek pripadao Rusiji i to je odlukom Hruščova dato Ukrajini. Ne ulazim u motive, ali odluka je bila očigledno pogrešna. S druge strane, Zapad koji je sve činio da sruši komunizam, nije se libio da takve odluke komunističkih lidera prihvati kao gotove, bez obzira koliko nisu odgovarale realnosti i koliko su bile problem za buduće odnose. Sasvim je razumljivo da narod Krima želi da ima slobodu pogotovo imajući u vidu da su nove vlasti Ukrajine, koliko ja razumem, novim zakonima udarile na njihov jezik i na druge stvari. Taj njihov referendum, što se mene tiče, je potpuno legitiman odraz njihove želje da upravljaju svojim životom. Rezultat ovog referenduma će za mene biti potpuno legitiman a samim tim i podrška odlukama te vrste.

Pošto su protutnjali neredi u Federaciji BiH, postavlja se pitanje: koliko je moguće u Republici Srpskoj ponavljanje onog što se desilo u manjim razmerama u Sarajevu i u onim razmerama koje smo videli u Ukrajini?

Republika Srpska nije bila obuhvaćena nasilnim nemirima, ali tamo postoje protesti socijalno ugroženih grupa. BiH je specifična zemlja, međunarodna zajedn i ca je upravljala i upravlja i danas. I ona se ne bi održala da nema međunarodne zajednice. BiH nema snagu, unutrašnji konzensus da živi bez intervencije međunardone zajednice, pre svega Visokih predstavnika, koji su se ponašali bahato i imali ovlašćenja, istorijski gledano, više od careva i kraljeva. Međunarodna zajednica sada kaže: davali smo veliki novac, ne možemo odustati od tog svog projekta. Taj njihov projekat je zabluda, koju su dugo plaćali. S ada oni pokušavaju da daju podršku protestima, pre svega zbog želje da naprave pritisak za neka nova politička rešenja. U BiH su moguć a dva potpuno suprotna procesa. Jedan je, koji podržava Zapad, da se napravi što unitarnija struktura zemlje, u kojoj bi političko nasilje bilo dominantan obeležaj režima, jer ne postoji unutrašnja saglasnost većine naroda: Srbi i Hrvati ne žele BiH, svaki iz svojih razloga. Druga varijanta je disolucija, za koju smo otvoreno mi, Srbi i (prikriveno) Hrvati, dok su Bošnjaci apsolutno protiv. BiH će verovatno u godinama koje dolaze ostati zemlja visoke patnje i nesporazuma. Samo šest je meseci do izbora, a ovde se želi napraviti pritisak na političku strukturu, je r je neko od međunarodnih predstavnika procenio da se kod Srba politički sistem neće moći promeniti voljom naroda. Znači, nema razgovora o promenama Ustava i onda se pokušava dovesti mekše političare koji će biti impresionirani zapadnjacima, potpisati svoju saglasnost o novim uslovnim aranžmanima i reći da su to stranci od njih tražili. Za razliku od mene i moje ekipe, koja kaže: baš nas briga što stranci kažu, mi imamo svoje interese i želimo što jaču Republiku Srpsku. Naravno, u ovom trenutku poštujemo Dejtonski sporazum, ne želimo da budemo o k arakterisani kao neki koji ga ruše. Ali ako to bude ne pod nošljivo, onda Republika Srpska ima legitimno pravo da zatraži svoju samostalnost. Mi nemamo ništa protiv Bošnjaka i Hrvata, ali imamo protiv da nam nameću njihovu volju.

Rusija je mnogo puta upozoravala da je Kosovo presedan. Sada vidimo procese koji svedoče o tome da je Moskva bila u pravu? Koja su dejstva Republike Srpske u novim okolnostima?

Naravno da je Kosovo presedan. Oni su proglasili navodnu nezavisnost tako što se skupila jedna neformalna grupa koja se proglasila skupštinom Kosova i donela takvu odluku. Tamo nije bilo ni referenduma jer nije mogao da se održi na čitavom prostoru Kosova, jer sever pokrajine sigurno ne bi izašao na taj referendum. I onda je neko od zapadnih planera rekao: idite na ovu odluku, jer ako samo Albanci glasaju, time priznajete da nema severa Kosova unutar. Ostali smo u pozicijama da kažemo da smo protiv priznanja nezavisnosti Kosova i na taj način idemo dalje. Republika Srpska je izabrala dugoročan put borbe za svoja prava. Mi ćemo sigurno jednog dana izaći na referendum o našem statusu. Ali moramo pažljivo birati taj trenutak, on nije stvar političkog voluntarizma. Moramo da budemo svesni koga imamo za saveznike u takvom procesu. Mi smo u veoma delikatnoj situaciji, ta situacija traži mnogo strpljenja, mnogo odricanja i mnogo čekanja.

Krim je u izvesnom smislu za vas uzor?

Sama činjenica da su lokalne vlasti Krima odlučile da sprovedu referendum govori o tome da se reafirmiše princip samoopredeljenja, koji je u samoj suštini UN i koji je rušen mnogo puta. Kada velikim silama treba teritorijalni kontinuitet, oni ruše taj princip, a kada im je trebalo pravo na samoopredeljenje, rekli su da je Kosovo ok. Sada kada isto želi narod Krima, kažu da treba štititi teritorijalni integritet. Znači, više to zavisi od geostrateških interesa Evrope i Amerike. Dakle, u nekom političkom svetu, kojem i ja pripadam, znalo se da je Krim neuralgična tačka i kada je Ukrajina mirna. Svi su znali da ljudi na Krimu žele veću integraciju ili čak da budu deo Rusije. Oni koji su napravili problem u Ukrajini, sada pokušavaju da ga rešavaju tako što će ponovo narodu Krima reći: vi ne smete ništa da kažete. Situacija na Krimu će naravno uspostaviti novu praksu u svetu. Vidimo to čak u EU od Katalonije do Škotske. Tako da taj proces u svetu dobija sve veći legitimitet.

Ja verujem u sposobnost da provede referendum na miran način i treba što više posmatrača da bude uključeno, da bi se fer izjašnjavanje pridobilo legitimitet. Da li će to neko priznati ili ne - to nije važno. Naravno, oni koji neće priznati rezultate, reći će da on nije bio fer . Ipak moraju da postoje neke objektivni posmatrači koji će to videti i koji će moći da kažu da su ljudi dolazili sami bez ikakvog političkog pritiska, da su se oni izjasnili i to je njihova volja. I ta volja će pobediti na kraju.

Bivši predsednik Hrvatske Mesić je dao predlog da se revidira postojeće uređenje BiH tako da njene teritorijalne jedinice više nemaju, da tako kažemo, nacionalnu obojenost i da postanu multinacionalne. Svojevrsni Dejton-2. Kako se vi odnosite prema tom projektu?

Mesić je penzioner, tako da mislim da su njegovi politički stavovi penzionerski i ne izazivaju nikakvu moju emociju. Ali sam ipak znajući da on ima neku medijsku pažnju, pogledao njegove predloge. To je skup iracionalnih zahteva koji su iskazani jer teže da budu primećeni od strane medija. Mesić je na suprotnim politikama delovao i razbijao Jugoslaviju. On je bio predstavnik Hrvata u toj zemlji i uradio sve da bi osamostalio Hrvatsku na čisto etničkim principima. I bio je predsednik Hrvatske u kojoj je broj Srba smanjen za dve trećine. Mesić ništa nije učinio da ojača srpsku zajednicu u Hrvatskoj dok je bio predsednik. Sada dolazi nama u BiH da priča o tome kako mi, Srbi, Hrvati i Bošnjaci koji nismo mogli da živimo u Velikoj Jugoslaviji treba da se nateramo da živimo u maloj Jugoslaviji po principu organizacije te Velike Jugoslavije.