Pravda

Predizborna tišina počinje u četvrtak u ponoć. Onda će političari zaćutati na televiziji i radiju, neće ih biti u štampi, ali je izvesno da će se izborna buka nastavi na društvenim mrežama. Ni najtvrđi zakon ne može internet da stavi pod kontrolu. A ako se tamo galami, postavlja se pitanje smisla predizborne tišine. Dragan Đermanović, internet konsultantkinja rekla je da ne možete regulisati dijalog i debatu koja je otvorena na toliko kanala. "Ono što možete da uradite je da ili smanjite trajanje izborne tišine, kakav je primer kod nekih zemalja u regionu, ili da je potpuno ukinete", rekla je Đermanović. Prema njenim rečima, na izborima 2012. godine glavni hit je bila podela malih umetničkih dela koje su građani pravili fotografišući svoje bele listiće. Od toga je potom nastala fejsbuk izložba belih listića, koja je bila sa jedne strane, kako keže, potvrda bunta i kreativni izraz korisnika intenreta. U Americi ali i mnogim evropskim državama tišina pre glasanja ne postoji. Tamo gde je još ima, kao na primer u Hrvatskoj, pokušali su da, u toku 24 sata, koliko traje ćutnja, ućutkaju i internet kampanju. Političarima je bilo zabranjeno da ostavljaju statuse, poruke ili komentare na društvenim mrežama. Priznali su tada da im utišavanje nije baš pošlo za rukom. Može li se u Srbiji ućutkati internet? Goran Karadžić iz RRA kaže da nema efikasnih rešenja. Prema njegovim rečima, to bi se smatralo neverovatnim oblikom cenzure i bili bi proglašavani za Severenu Koreju, a sa druge strane to ne može da bude efikasno. "Vi ne možete da imate neko dugme, kao kod kabl operatora i da kažemo isključite tu i tu televiziju, oni to isključe i nema emitovanja. Vi ne možete internet tako lako da isključite. Pravo da vam kažem u tim razgovorima u evropskim okvirima nema baš preterano ni želje da se ide u tako čvrstu regulciju", rekao je Karadžić. Ima li onda smisla izborna tišina ako ne može svugde da se čuje? Dragan Vukmirović iz RIK-a kaže da donekle ima. "Razlika u tim medijima je u tome što recimo vi morate da se prikačite na internet, morate da pristanete da primate neku poruku, praktično možete da kontrolišite ono što primate, dok u drugim medijima, pre svega, elektronskim nije to slučaj", rekao je Vukmirović. Zakonski okvir koji definiše izbornu tišinu kreiran je 2011. Ali njime nije predviđena kontrola internet komunikacije. Međutim, tada je samo nekoliko stotina ljudi koristilo tviter i ne više od 300.000 ljudi fejsbuk. Danas je ta brojka mnogo veća - oko 3,5 miliona ljudi je na fejsbuku i više stotina hiljada na tviteru. Političari će iskakati iz telefona i kompjuterskih ekrana. Ko bude hteo da se odmori od kampanje i na miru odluči za koga da glasa, moraće ne samo da se isključi već i da se sakrije. Izvor: RTS