Pravda

Novo Brdo, srednjovekovni srpski grad i u to vreme poznato rudarsko sedište, čije su trgovačke veze prelazile granice Balkana, samo je jedan od desetak rudnika na Kosovu i Metohiji. Ali od juna 1999, Srbija nema potpunu kontrolu nad tim rudnicima. Procenjuje se da je u eksploataciju sirovina u južnoj pokrajini Srbija uložila milijarde evra. Pregovori Beograda i Prištini o srpskoj imovini u Briselu tek predstoje. Svi radnici srpske nacionalnosti koji su bili zaposleni u novobrdskom rudniku, koji je funkcionisao u sastavu Trepče, ostali su bez posla 1999. godine. Dragan Marković bio je šef elektroodržavanja. Već 15 godina, zajedno s kolegama, pokušava da se vrati na posao. Rezultati višegodišnjeg istraživanja Geološkog instituta Srbije pokazuju da je južna Pokrajina izuzetno bogata mineralnim sirovinama. Na primer, rezerve rude olova, cinka i srebra procenjene su na oko 34 miliona tona, sa potencijalnim rezervama od još oko 22 miliona tona. Napominjući da nije reč o beznačajnim rezervama, stručnjaci ukazuju na to da srpski rudnici i te kako mogu da budu meta velikih svetskih kompanija, koje se bave eksploatacijom mineralnih sirovina. Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije rekao je da je osnovna sirovina olovo i cink, a poznata su i ležišta feronikla, boksita, mangana, a kod nemetala ima dosta ležišta magnezita, gline, dunita. Kako je dodao, velike rezerve uglja lignita ima u metohijskom, a nešto manje u dreničkom basenu. Poznavaoci prilika u Pokrajini kažu da je kosovski scenario zapravo imao za cilj uspostavljanje potpune kontrole nad prirodnim resursima. "Vrednost mineralnih sirovina koje se nalaze na KiM je velika, s obzirom na same cene na svetskom tržištu kako olova, cinka, tako i zlata i srebra. Posebno vredna stvar na KiM su i velika ležišta uglja. Procene su različite, mi nemamo prave podatke ali procene su između osam i 12 milijardi tona lignita", rekao je Mijatović. Privredna komora Srbije i nadležna ministarstva popisali su državnu i društvenu imovinu na Kosovu i Metohiji. Taj dokument ima 7.000 stranica, što pokazuje da je reč o neprocenjivoj imovini koju su Albanci 1999. godine najpre uzurpirali, a potom prisvojili. Po nekim istraživanjima, vrednost rudnih bogatstava na Kosmetu prelazi 1000 milijardi američkih dolara. Mnogobrojne američke kompanije iza kojih zvanično kao vlasnici stoje najviši američki državnici su pokušali da sprovedu svoje planove preuzimanja vlasništva nad nizom ovih resursa. „Volstrit džornal“ je objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata DŽordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara. Izvršni direktor korporacije „Albanski minerali“ Muja kao ni Soroš nemaju u vidu samo ugalj, već i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva, zaključio je „Volstrit džornal“. Izvor: RTS / Pravda