Pravda

Ključnu ulogu u ovom beskrupuloznom otimanju državnog dobra odigrali su direktori pojedinih preduzeća, koji su uz pomoć ljudi iz službi katastra otimali najbolju i najkvalitetniju zemlju, unosili je u vlasništvo zadruga i firmi, a potom sve to prodavali u bescenje tajkunima, kontroverznim biznismenima i kriminalcima. - Država nije dobila ono što je unela u ukupnu masu zemljišta nego joj je posle razgraničenja dato ono što ne vredi i što niko nije hteo da uzme - objašnjava izvor „Novosti“ proces razgraničenja državne od društvene svojine. - Na ovaj način Srbija je oštećena za nekoliko stotina miliona evra. Postoje jasni dokazi, dovoljno je videti Rešenje o komasaciji, gde se vidi da je državni kapital znatno umanjen. LJudi iz katastra su za novac razgraničavali i davali privatnicima zemljište po želji. Upravi kriminalističke policije, ali i tužilaštvu, podneti su i dokumenti gde se navode i primeri iz opštine Odžaci, gde su država i pojedinci pokradeni. Reč je o četiri zemljoradničke zadruge - „Agrolika“ iz Bačkog Gračaca, „Poljokop“ iz Lalića, „Agrodunav“ iz Karavukova i „Jedinstvo“ iz Odžaka. One u ovom trenutku poseduju više od 4.000 hektara obradivog zemljišta. Koliko je sistem otimačine bio dobro razrađen svedoči činjenica da je svaka od ovih zadruga imala državnu, društvenu i zadružnu svojinu, ali da je danas situacija drastično drugačija. Sumnja se da su direktori pomenutih zadruga, uz pomoć ljudi iz katastra, sami obavili privatizaciju i celokupno poljoprivredno zemljište upisali kao zadružno, odnosno privatno! - Uvidom u dokaze otkriveno je da se kao zadružna svojina moglo u katastar da upiše samo 2.063 hektara, a ukupno je upisano 4.191 hektar - objašnjava sagovornik. - Na ovaj način, država je oštećena za najmanje 20 miliona evra, po današnjoj tržišnoj vrednosti. Prošle godine opština Odžaci je počela da razgraničava koliko je zemlje državi oteto, ali se iz nekog razloga odustalo od zaštite državne imovine. Da je država od 2006. godine davala u zakup svoje zemljište, zaradila bi osam miliona evra. Nezapamćena pljačka državnog i privatnog zemljišta odvijala se, pored perfidne uloge službi za katastar i namernim guranjem u stečaj poljoprivrednih dobara. Jedan od primera je i Poljoprivredno dobro „NJegoš“ iz Lovćenca. Ono je gurnuto u stečaj januara 2007. godine zbog duga od 50.000 evra, iako je imalo najkvalitetnije zemljište, površine 2.297 hektara. Stečaj je pokrenula odluka Trgovinskog suda u Subotici, a na osnovu zahteva „Globos osiguranja“ iz Beograda o naplati duga. Kasnije, „Globos“ je ustupio svoja potraživanja kompaniji „Agrovojvodina eksport-import“ iz Novog Sada. Sumnja se, međutim, da je stečaj dobro isplaniran i to mesecima unapred, da su nameštani poverioci i cifre, da su pokretanje i ulazak u stečaj (zahtev podnosi „Agrovojvodina“) obavljeni po hitnom postupku. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju i to suprotno stvarnim činjenicama. Većinski kapital nije bio društveni, već privatni, odnosno zemlja je pripadala paorima. - Opština Mali Iđoš, na čijoj je teritoriji „NJegoš“ iz Lovćenca, zatražila je od Stečajnog suda da se preispitaju dešavanja u ovom preduzeću i utvrde sve relevantne činjenice, jer je privatizacija društvenog dela bila u toku i nije bilo razloga za stečaj - kaže  sagovornik za Novosti. - Jer, iz izveštaja o finasijsko-ekonomskom položaju „NJegoša“ jasno se vidi da je vrednost kapitala bila najmanje dvostruko veća od dugova prema poveriocima. Uprkos tome, stečajni upravnik proglašava da je „NJegoš“ bankrotirao. - „NJegoš“ iz Lovćenca prodat je 3. marta 2008. godine - objašnjava naš izvor. - Vrednost pokretne i nepokretne imovine ovog poljoprivrednog dobra procenjena je bila na oko 52 miliona evra. Prodato je za 20 posto vrednosti, odnosno za oko 10 miliona evropskih novčanica i to stranoj firmi „Arikus limited“ sa Devičanskih ostrva, iako je zakon jasan da se zemlja ne može prodavati strancima. Tada je usledio novi obrt. Gasi se firma DTD „Fud“ iz Petrovaradina, čiji je vlasnik sa 99 procenata kapitala bio „Arikus“ i koji su kupili PO „NJegoš“, a registruje se novo preduzeće DTD „Ribarstvo“. I u „Ribarstvu“, međutim, najviše vlasništva ima „Arikus limited“ (91,63 odsto), sledi Tomislav Đorđević (tadašnji vlasnik Meridijan banke sa 2,65 procenata) i „Juko hemija“ iz Bačkog Jarka (5,72 procenta). Poslednja firma je u stopostotnom vlasništvu onog istog „Arikus limiteda“ sa Devičanskih ostrva. Opština Mali Iđoš je odmah upozorila da je ceo proces od uvođenja u stečaj „NJegoša“ iz Lovćenca, do njegove prodaje unapred poznatim i pripremljenim kupcima - kriminalan i da privatizacija mora da se poništi. Opština je predložila i da se usvoji zahtev zadrugara da se izvrši povraćaj zadružne imovine. Paorima pripada 2.297 hektara 39 ara i 62 kvadrata prvoklasnih oranica u katastarskim opštinama „Lovćenac“, „Feketić“ i „Mileševo“. ''JEDINSTVO'' I ''GALAD'' Društveno preduzeće „Jedinstvo“ iz Kikinde prodato je 13. februara 2009. godine na aukciji u Novom Sadu. Kupac, firma „Matijević“ iz Novog Sada platila je 129 miliona dinara za 2.700 hektara zemlje (od čega 1.400 zadružne zemlje), farmu svinja sa 25.000 tovljenika, govedarsku farmu sa 700 grla, mašinsku i radnu radionicu u Crvenki, radnu jedinicu „Oluš“, radnu jedinicu „Dragsler“ i upravnu zgradu. „Jedinstvo“ je bilo procenjeno na 720 miliona dinara. Isti kupac, firma „Matijević“, pazarila je i Društveno preduzeće „Galad“ sa 1.800 hektara zemlje i zemljoradničku zadrugu „Nakovo“ sa 120 hektara oranica. VREDNOST Policija istražuje i kako je PD „NJegoš“ prodato, a da uopšte nije procenjena njegova tržišna vrednost. Reč je, ne samo o 2.307 hektara zemlje, već i objektima, mehanizaciji, građevinskom zemljištu... Ovde na scenu stupa firma, koja, kako se sumnja, stoji iza urušavanja „NJegoša“, a svrha je bila da se kupi „za male pare“. Izvor: Novosti