Pravda

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić uveren je da će to pitanje biti rešeno između juna i novembra. Kako je navela televizija B92, tim američkog tužioca Vilijamsona, koji u celom regionu vodi istragu o zločinima OVK od 1998. do 2000. godine, uključujući navode da su otetim Srbima vađeni organi, saslušao je više od 400 svedoka. Dve i po godine posle početka istrage, Vilijamson insistira na tome da se reši pitanje gde će optuženima biti suđeno. "Koliko je nama poznato, sud bi trebalo da bude ad hok, kao za Lokerbi - na bazi domicilnog prava, ali u trećoj zemlji i sa stranim sudijama. Kada se govori o tribunalu, za mene je izuzetno značajno da imate i osumnjičene, ljude koji će u nekom trenutku biti pod optužnicom... Siguran sam da ćemo između juna i novembra dobiti odgovor na to", rekao je Vekarić. Prištinske vlasti se, navodno, protive ideji da se pripadnicima OVK sudi van Kosova, što podržava i deo međunarodne zajednice. Britanski ambasador u Prištini Ijan Klif izjavio je da bi sud morao da bude na Kosovu, ali s međunarodnim sudijama. Prištinski dnevnik "Zeri" izvestio je nedavno, pozivajući se na neimenovane međunarodne izvore, da se Priština složila da nema mogućnosti da se suprotstavi osnivanju Tribunala, a da se borba sada vodi da taj sud čine dva odeljenja - jedno sa sedištem na Kosovu i drugo van Kosova. Odeljenje koje bi bilo na Kosovu, prema rečima zvaničnika u Prištini, bavilo bi se osumnjičenima koji su činili zločine, dok bi se posebno odeljenje Tribunala sa sedistem van Kosova ekskluzivno bavilo zaštićenim svedocima. Priština se složila sa formiranjem posebnog odeljenja van Kosova s obzirom da zna da je najčešća žalba međunarodnog faktora koja se čuje u odnosu na Kosovo - nemogućnost da se zaštite svedoci. "Imajuci u vidu da je međunarodna zajednica stavila do znanja da zaštićeni svedoci nikada nisu bili sigurni na Kosovu predložili smo da ovaj Tribunal ima posebno odeljenje van Kosova koje bi se ekskluzivno bavilo zaštićenim svedocima", rekao je jedan visoki kosovski zvaničnik, a prenosi "Zeri". Ipak, kako saznaje list, ovaj predlog Kosova nije naišao na podrsku velikog dela međunarodnog faktora. Ni sama EU nije jednoglasna vezano za predloge o Tribunalu, kao nečem što može odvesti ovo pitanje u UN. Zasada je samo Velika Britanija protiv osnivanja Tribunala o mogućim zločinima OVK. Nemačka navodi problem finansiranja tog Tribunala, dok Španija strahuje da, ako se prihvati osnivanje Tribunala, to znači priznanje državnosti Kosova, dodaje "Zeri". Amerikanci se, pak, ne suprostavljaju osnivanju Tribunala, već žele što hitnije pronalaženje rešenja jer će u suprotnom Tribunal biti osnovan od strane UN. "Zeri" je naveo i da je Vilijamson ne samo ubedio Vašington da treba osnovati Tribunal, nego je našao dokaze za teške zločine koje treba da procesuira poseban Tribunal. Prištinski list "Koha ditore" preneo je da aktuelna kosovska skupšitna neće staviti predlog o formiranju ad hok tribunala za Kosovo na dnevni red jer političari i vladajuće stranke na KiM strahuju da bi usvajanje odluke o sudu za zločine OVK pre izbora, koji bi mogli biti u junu, moglo negativno da utiče na birače. Prištinski analitičar Behljulj Bećaj kaže da bi osnivanje suda značilo da ima još odgovornih za ratne zločine koji su na slobodi, ali da bi mogao da bude i sredstvo pritiska međunarodne zajednice na kosovske lidere. "Mislim da nam takav sud ne treba, što ne znači da se ne treba baviti navodima o ratnim zločinima, ali time mogu da se bave domaći sudovi, bez obzira na složenost i osetljivost tih pitanja", kaže Bećaj. B92 podseća da je istragu o zločinima OVK u takozvanoj "žutoj kući" počelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, a međunarodna zajednica uključila se posle izveštaja Dika Martija iz Saveta Evrope. Vekarić je rekao da je Tužilaštvo u svakodnevnom kontaktu s Vilijamsovim timom. "Predmet se zaista razvijao. Došli smo do važnih svedoka, do ljudi koji imaju određenih saznanja. Imali smo podršku kredibilnih međunarodnih organizacija", kaže Vekarić. Vilijamson je, tokom posete Kosovu 10. i 11. marta, razgovarao s kosovskim predstavnicima u okviru istrage o trgovini organima. Prištinski mediji su javili da je u okviru istrage saslušan i kosovski premijer Hašim Tači, ali Vilijamsonov portparol demantovao je te navode. Tači je od početka istrage pominjan kao mogući osumnjičeni, a Vilijamsonov tim nikada nije potvrdio, ali ni demantovao takve navode. Izvor: Blic