Pravda

Na odluku Kijeva, kojom je određen broj političara iz nove vlasti u Simferopolju stavljen na poternicu, krimske vlasti su reagovale kontramerama kojima je određenim političarima iz Kijeva zabranjen ulazak na Krim, piše list Politika. Na javnim istupima u Simferopolju naglašeno nastupaju predstavnici Tatara, ističu ekonomske pogodnosti vezanosti Krima sa Rusijom u budućnosti, kao i sve pogodnosti koje će Tatari imati u budućoj vlasti Krima izvan Ukrajine. Cilj je motivisati Tatare da izađu na referendum i glasaju za samostalnu državu Krim, čime bi broj onih koji su za tu opciju, uz većinu Rusa ovde, a sigurno i deo Ukrajinaca koji će glasati za samostalni Krim, bio dovoljno uverljiv za potvrdu već donete Deklaracije o državnoj samostalnosti Krima i prekida svih ustavno-pravnih veza s Ukrajinom. Na Krimu živi i nemačka etnička skupina i oni su se već izjasnili za priključenje Krima Rusiji. Barem je tako izjavio njihov lider ovde u Simferopolju. Na stranu novih vlasti na Krimu prešle su do sada 30 od 34 jedinice vojske Ukrajine na poluostrvu, izjavio je u parlamentu Krima poslanik Genadij Basev. Prešle su jedinice PVO, obalske odbrane, vazduhoplovna baza Belbek, puk unutrašnje vojske. Još odbijaju da pređu Glavna komanda ukrajinske ratne mornarice i brigada mornaričke pešadije u bazi Feodosija. NJihov moral je sve slabiji, plate nisu primili već dva meseca, a polako im nedostaje i hrana. Od ratnih brodova Kijev sada može da računa na fregatu „Getman Sagajdačni”, korvetu „Ternopolj”, komandni brod „Slavutič” i desantni brod „Konstantin Uljšanski”. Roditelji mornara koji su na ukrajinskim ratnim brodovima, a koji su iz baze Balaklava otplovili za Odesu, juče su protestovali u Sevastopolju zatraživši od Kijeva da se njihova deca odmah vrate na Krim. Od borbene avijacije Kijev može sada da računa na najviše 70 aviona, sve ostalo je van operativne upotrebe. Pa ipak, Kijev je u granično područje Perokopskog zemljouza uputio svoje vojne jedinice tako da ovde u Simferopolju strahuju da će u noći između 14. i 15. marta doći do oružanih provokacija kako bi se sprečilo održavanje referenduma. Krimske vlasti su na prelazima Saljakovo, Kaličak i Čaplinka već zaplenile ilegalne tovare oružja. Ukrajina je prema Perokopu stacionirala delove svoje 79. aeromobilne brigade, koja je dislocirana u Nikolajevu. Oni su svoja oklopna vozila ukopali odmah pored improvizovanog graničnog prelaza, a postavili su i minobacače. Širom Ukrajine pokrenute su neke vojne jedinice: 30. mehanizovana brigada u oblasti Novograda-Volinskog, Prvi inženjerijski samostalni puk iz Žitomira, 95. aeromobilna brigada, u Lavovu 80. aeromobilni puk, kod Berdičeva, oblast Žitomira, pokret 26. artiljerijske brigade sa samohodnim haubicama „Msta”. Sve te ukrajinske jedinice navodno su pojačane i pripadnicima „Desnog sektora” i ukrajinskim desničarima raznih provenijencija. Ukrajina ima sporazum sa NATO, potpisan u aprilu 2004, po kojem NATO vojnici mogu da stupe na teritoriju Ukrajine. Ali se naravno postavlja i pitanje iz kojih bi to zemalja mogli da budu vojnici NATO u Ukrajini? Kijev ovih dana ponavlja reči načelnika Združenog generalštaba američkih oružanih snaga generala Dembsija „da će zaštititi saveznike u Evropi”, ali je američki general najverovatnije hteo da umiri Estoniju i Letoniju, gde je sada velika panika. I Gruzija je svoje oružane snage stavila u stanje pune borbene gotovosti. Na aerodrome u Belorusiji već su stigli ruski lovci Su-27, dok su Rusi pojačali i svoje snage u oblasti Kalinjingrada. Rusija izvodi i velike vojne manevre uz ukrajinsku granicu, izveden je vazdušni desant sa 4000 padobranaca, uz učešće tenkova, borbenih vozila, pešadije, artiljerije i taktičkih raketnih snaga, pri čemu svi vrše intenzivna borbena gađanja u oblasti Kurska i Belgoroda. Od vremena Kurske bitke nije bilo veće koncentracije tenkova i oklopne tehnike u toj oblasti kao danas. To je jasna poruka vlastima u Kijevu, ali i NATO da Moskva na Krimu misli vrlo ozbiljno. Šimonović ne može na Krim Izaslaniku generalnog sekretara UN Ivanu Šimonoviću nije bilo dozvoljeno da uđe na Krim zbog bojazni od provokacija, rekao je juče predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov, prenosi Tanjug. „Postoje mnogi posmatrači ovde i iskreno govoreći već smo zbunjeni da ih identifikujemo. Nije bio problem da im pružimo bezbednost, ali ljudi jednostavno ne vole neke pojedince, nemaju poverenja u zapadne strukture i očekuju od njih provokacije”, rekao je Konstantinov, prenela je agencija Itar Tas. Šimonović je imao nameru da načini izveštaj o stanju ljudskih prava na Krimu, nakon što je posetio Kijev, Harkov i Lavov. Izvor: Politika