Pravda

Uprkos pretnjama da bi mogli da pribegnu terorizmu, oni su na poluostrvu izolovani i realno nemaju šanse protiv ruskih snaga. Tokom izbora u Ukrajini 2012. članovi tatarskog Medžlisa, njihove neformalne vlade, našli su se na listi stranke „Otadžbina“ Julije Timošenko, bivše premijerke. Upravo tako je u ukrajinsku Radu izabran Mustafa DŽemilev, 70-godišnji bivši predsednik Medžlisa, čiji je uticaj na muslimansku zajednicu na poluostrvu zapao za oko i Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije. Putin Tatarima sada pokušava da ponudi više nego što je to u stanju Kijev, kao što je priznanje zvaničnog jezika, pošto je u Ukrajini zvanični jezik samo ukrajinski. Važan faktor će sigurno biti i novac, pošto je Krim jedan od najsiromašnijih regiona Ukrajine koji godišnje iz budžeta te zemlje dobija od 1,5 do 2 milijarde dolara. DŽemilev je u sredu boravio u Moskvi na poziv Mintimera Šajmijeva, bivšeg lidera ruske republike Tatarstan, sa kojim je Krim nedavno potpisao sporazum. Iako Putin, zbog obaveza u Sočiju, nije mogao da se sretne sa DŽemilevim, njih dvojica su razgovarala telefonom. „Posrednik“ Šajmijev je razgovore ocenio plodnim. - Gospodin Mustafa iz pozicije poslanika Rade zabrinut je za integritet Ukrajine i onog što bi moglo da se desi nakon referenduma... Mi verujemo da je važno da krimski Tatari ne budu izopšteni - kaže Šajmijev. Savet bezbednosti UN razmatra moguću rezoluciju koja će potvrditi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i izneti stav o nedeljnom referendumu o tome da li njeno Krimsko poluostrvo treba da postane deo Rusije. Pristalice rezolucije nadaju se da će Kina, kao bliska saveznica Rusije, biti uzdržana, a da neće da se pridruži Rusiji u stavljanju veta na rezoluciju. Izvor: Blic