Pravda

Autor teksta "Crna Gora ide u NATO: Anti-Rusija i Anti-Krim?" je Tatjana Poloskova, doktor političkih nauka, i ona u svom tekstu ocenjuje da bi vlasti u Crnoj Gori svojim ponašanjem mogle izazvati kreiranje jednog novog "crnogorskog Krima". Piše: Tatjana Poloskova, doktor političkih nauka, predsednik ruske organizacije "Međuregionalno udruženje - Evroazijski Narodni Savez" Crnogorska vlada je nedavno izdala saopštenje u kojem je osudila "flagrantno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i agresiju ruskih oružanih snaga." Iskreno, ovo saopštenje me podsetilo na jednu staru anegdotu iz vremena socijalističke Jugoslavije: stanovnici jednog udaljenog planinskog sela su napravili sastanak i osudili akcije Sovjetskog Saveza u Afganistanu. Poručili su iz tog sela da će se, ukoliko SSSR ne uvaži njihovu osudu, oni ponovo sastati! Ozbiljno posmatrajući, ponašanje korumpirane vlasti u Crnoj Gori pred velikim zapadnim bratom je sasvim razumljivo. Na jesen će rukovodstvo Crne Gore da se prijavi za članstvo u NATO-u, a sada aktivno proučavaju i uspostavljaju mehanizame, da uprkos mišljenju većine stanovništva, ipak ubede ljude da se pridruže EU. Međutim, pokušaji vlasti Crne Gore da zaobiđu zakon i sprovođenje referenduma i da odlučuje parlament ili Vlada izgleda da nisu uspeli. Referendum je sve bliži i nazire se na horizontu. Upravo kao i mogućnost njegovog neuspeha, jer čak i prema istraživanjima pro-vladinih agencija sociološka situacija nije tako nedvosmislena. Moguće je da rezultati referenduma budu daleko od očekivanog. Događaji u Ukrajini i povratak Rusije u političku arenu kao važnog geopolitičkog igrača je probudila nadu kod znatnog dela stanovništva Crne Gore da je sada moguće napravi izbor i ne postati delom evroatlantskog sveta. To ideja o vraćanju istorijske pravde je potpuno realna. Otvoreni pritisci vlasti na stanovništvo mogu dovesti do otpora, uključujući veće protestne akcije. A nije isključeno da bi ovakve proteste mogla podržati i zvanična Moskva. Podsetimo se da su Crna Gora i Sirija - jedine zemlje u Sredozemnom moru, gde nema vojnih baza NATO-a. Prirodno je da je Rusija zainteresovana za održavanje takvog statusa ovih država po tom pitanju. I na kraju, budžet Crne Gore formirana uglavnom od prihoda od turizma. Ruski turisti su tamo među najbrojnijima. Srećom, bezvizni režim tome dodatno doprinosi. Ruski privrednici investiraju u privredu Crne Gore. Ruski građani svake godine postaju vlasnici sve više nekretnina u zemlji. Shodno svemu tome, makar iz čisto pragmatičnih razloga, crnogorske vlasti bi možda trebalo da bolje razmisle o posledicama pre nego što daju zvanične izjave o interesima zemlje koja je, u stvari, donator crnogorske ekonomije? A i mišljenje stanovništva, građanskog društva vlasti Crne Gore bi trebale da pažljivije slušaju i više uzimaju u obzir. Kao što je to nedavno rekao lider crnogorskog pokreta "ANTI-NATO", Gojko Raičević, "mi ćemo se boriti protiv planova NATO-a na teritoriji naše zemlje, dok god smo živi". Ovaj stav dele mnogi u Crnoj Gori, jer je narod ove zemlje bio prva žrtva vojne agresije NATO-a 1999. godine. A čemu vodi ignorisanje mišljenja sopstvenog naroda pokazuje primer Ukrajine. Možda nije neophodno da se situacija dovodi u takvu krajnost? Prevod teksta: Redakcija portala Pravda