Pripajanje Krima koštaće Moskvu oko 2,5 milijarde dolara godišnje!
Krim će se, ako je suditi prema dosadašnjim najavama i rezultatima juče održanog referenduma na kome se više od 95 odsto glasača opredelilo da izađe iz sastava Ukraine i priključi se Rusiji, pretežno finansirati iz budžeta Rusije. Prema podacima koje je u Moskvi saopštio predstavnik vlade Krima, do kraja ove godine poluostrvu će biti neophodno - da bi potpuno pokrio planirane budžetske rashode - oko 30 milijardi rubalja, ili po trenutnom kursu oko 800 miliona dolara. U Ministarstvu finansija Rusije još nisu napravljene precizne računice o izdvajanjima za potrebe Krima, ali eksperti na koje se pozivaju Vedomosti tvrde da će već ove godine biti potrebno trostruko više novca za nekadašnji dragulj (ruske) carske krune nego što to sada priznaju zvaničnici u Moskvi. Analitičar kompanije S&P Karen Vartapetov smatra da će Moskva morati, pre svega, da "iskešira" oko 38 milijardi rubalja (više od 800 miliona dolara) da bi podigla nivo zarada i penzija oko 1,9 miliona žitelja Krima do ruskog proseka. Vartapetov navodi da su prosečni prihodi po glavi stanovnika Krima lani bili približno 10,8 hiljada rubalja, ili oko 3,5 puta manji nego u Rusiji. Čak i najsiromašniji regioni Rusije, kao što su Severna Osetija, Ivanovska i Tambovska oblast , dobijali su lani toliko sredstava iz ruskog federalnog budžeta da su mogli podići prosečan nivo prihoda svojih stanovnika na oko 30.000 rubalja. Analize pokazuju, osim toga, da će Rusija morati iz budžeta da izdvoji godišnje oko 50 milijardi rubalja, ili više od 1,5 milijardi dolara samo za isplatu penzija na Krimu. Prosečna primanja penzionera na Krimu sada su upola niža nego njihovih kolega iz Ruske Federacije, a saradnik ruskog ekonomskog Gajdar instituta Vladimir Nazarov upozorava i da među 600 hiljada krimskih umirovljenika ima mnogo vojnih lica sa pravom da dobijaju poseban dodatak na redovne penzijske prinadležnosti. Moskva će najveće troškove za obnovu potpuno zapuštenog Krima imati, kako navode ruska glasila, za obnovu infrastrukture poluostrva. Neki od najbogatijih ruskih oligarha već su najavili spremnost da investiraju u krimske projekte, ali niko od vladinih zvaničnika u Moskvi nije saopštio ni orjentacionu sumu koju bi trebalo uložiti u strateški važnu oblast, gde se nalazi i sedište ruske Crnomorske flote. Ulaganja u razne projekte na Krimu mogla bi, prema oceni stručnjaka koje citiraju moskovska štampana i elektronska glasila, da premaše i gigantske troškove od 50 milijardi dolara za izgradnju objekata zimske Olimpijade u Sočiju. Izvor: Tanjug
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta"
Piše: Vladimir Dimitrijević
Nebojša Jevrić: Moler
Na zidu Parohijskog doma, uvek punog, dao je da se nacrta Ajfelova kula sa minaretom i hodž...
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma
Na kraju je usledio težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine. "Građanska ...