Pravda

Istovremeno, Bašović se tokom ispitivanja pozivao na Ustav Republike Srbije, žaleći se da su mu uskraćena prava koja garantuje najviši akt u državi. Ili je to, ili je, može biti, ciljano izbegavanje odgovornosti za mogući prekršaj, utvrdiće pravnici. Ako i njima to pođe za rukom, pošto je slučaj, blago rečeno, nesvakidašnji. Evo kako je teklo ispitivanje... Na početna pitanja sudije, okrivljeni ćuti. Branilac kaže da klijent nije u stanju da odgovara zbog toga što ne razume srpski jezik i želi da koristi ustavno pravo da se prekršajni postupak vodi na njemu maternjem, bosanskom jeziku. Branilac, nastavlja: „Sve ovo predviđeno je članom 86. Zakona o prekršajima, kao i u članu 16. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Stoga predlažem da Sud omogući okrivljenom da koristi svoje pravo na upotrebu jezika na način što će mu u ovom postupku obezbediti prevođenje, putem ovlašćenog sudskog tumača upisanog u odgovarajući registar kod Ministarstva pravde i državne uprave.” Sudija: „Da li branilac zna bosanski jezik?” Branilac: „Ne znam”. Sudija: „Ja poznajem bosanski jezik, pa okrivljeni može dati odbranu na svom maternjem jeziku.” Okrivljeni: „Ne razumem”. Branilac: „Insistiram da okrivljeni da odbranu preko zvaničnog sudskog tumača.” Sudija: „Presuda se može doneti i bez izjašnjenja okrivljenog, na osnovu člana 85. Zakona o prekršajima. Ukoliko želi da da svoju odbranu, okrivljeni može da je napiše na bosanskom jeziku posle čega će se obezbediti zvaničan sudski prevod.” Okrivljeni: „Ne razumem pitanje.” Sudija: „Pa, upravo ste mi se obratili na tečnom srpskom jeziku.” Okrivljeni: „To nije srpski jezik.” Branilac: „Okrivljenine može dati pisanu odbranu, jer ja nisam u stanju da mu na bosanski jezik prevedem šta sudija želi. Okrivljeni ne zna šta je predmet prekršaja. Neophodan preduslov jeste da se zahtev prevede na bosanski jezik, kako bi se okrivljeni upoznao sa činjenicama koje ga terete.” Sudija: „Branioče, kako biste dali odbranu za okrivljenog pošto ne razumete bosanski?” Branilac: „Za toliko se mogu sporazumeti.” Sudija: „Može li postupak da se vodi na engleskom jeziku, jer ste se izjasnili da oba govorite engleski?” Okrivljeni: „Ne može”. Sudija: „Kako ste ovo pitanje razumeli?” Okrivljeni: „Preveo mi je branilac.” Sudija u zapisnik unosi da to „nije tačno”. Takođe, sudija zahteva da okrivljeni nekim dokumentom dokaže da je pripadnik bosanske nacionalne manjine. Branilac: „Prigovaram zapisniku u svakom delu gde je sud konstatovao da se okrivljeni izjašnjavao, i tražim izuzeće postupajućeg sudije zbog toga što je pokušao da utvrdi nacionalnu pripadnost okrivljenog u smislu da je dokaže zvaničnim dokumentom, a okrivljeni to smatra ugrožavanjem njegovih nacionalnih i manjinskih prava”. Potpisuje se zapisnik, sastavljen na srpskom, ćirilicom. To čine advokat, zapisničar i sudija, ne i okrivljeni. Na predlog branioca da ipak potpiše, okrivljeni izjavljuje da ne može da potpiše nešto što ne razume. „Koliko mi je poznato, postoji samo jedan ovlašćeni sudski prevodilac za bosanski jezik i to u Novom Sadu. Mi se sada prvi put suočavamo sa ovakvom situacijom, a kolege iz Prijepolja kažu da je kod njih 240 predmeta u zastoju zbog istog zahteva, i da im preti zastarelost ”, kaže za „Politiku” Danka Đorđević-Grujičić, v. d. predsednika Prekršajnog suda u Čačku. Ona je, po zakonu, sada dužna da odluči o zahtevu Maida Bašovića i njegovog branioca da sudija Dragan Grujović bude izuzet iz ovog predmeta. Izvor: Politika