Pravda

Prema podacima ministarstva SAD, ukupan obim državnih hartija od vrednosti (obligacije i drugi vidovi dužničkih papira) na kraju 2013. godine iznosio je 12,3 triliona dolara. To je više od 70% ukupnog državnog duga SAD. Otprilike 6,5 triliona dolara nalazilo se kod različitih američkih investitora od kojih je najkrupniji SFR koji je na svom bilansu imao hartija od vrednosti u iznosu od 2,2 triliona dolara. Stranim vlasnicima pripadalo je 5,79 triliona dolara državnih obveznica SAD, a po tim pokazateljima na prvom mestu se nalazila Kina (1,27 triliona dolara), na drugom Japan (1,18 triliona dolara). Rusija zauzima deveto mesto sa aktovkom od 138,6 milijardi dolara ili 1,1 odsto od ukupnog obima američkih državnih obveznica. Reklo bi se da u pozadini takvih obima državnih obveznica SAD u globalnom finansijskom sistemu, skraćenje njihovih rezervi u trezoru SFR ne izgleda značajno. Međutim, sve to izgleda drugačije u pozadini onoga što se sa rezervama tih hartija događa u poslednjim godinama. Ako su na kraju 2013. godine akcije hartija od vrednosti u trezoru SFR iznosile 3.020 milijardi dolara, to su 12. marta 2012. godine spale na 2. 855 milijardi dolara, to jest, za 165 milijardi dolara. Istovremeno, na nedelju od 5-12 marta 2014. godine otpada 1/3 tog pada. Maksimalni nedeljni pad u prošloj godini je zabeležen krajem juna 2013. godine (19.06. – 26.06.) i bio je tri puta manji od sadašnjeg martovskog pada. Ako pretpostavimo da će se izlazak državnih hartija od vrednosti iz depoa SFR nastaviti istim tempom kao u periodu od 1. januara do 12. marta tekuće godine, onda se zalihe rezervi ovih hartija tokom 2014. godine mogu umanjiti za otprilike 1 trilion dolara. Detalje o rekordnom skraćenju zaliha državnih obveznica SAD nije objavio ni Sistem Federalnih rezervi, ni Ministarstvo finansija SAD. Pojavile su se različite verzije. Skoro svi analitičari se slažu da je operaciju sa povlačenjem hartija od vrednosti iz depozitarija SFR proizvela Rusija, ali se stručnjaci razilaze po pitanju dalje sudbine tih hartija… Teško je pretpostaviti da su hartije od vrednosti bile potrebne Banci Rusije kako bi ih pretvorila u gotovinsku valutu i stabilizovala devizni kurs rublje. Ukoliko bi državne hartije od vrednosti veće od 100 milijardi dolara bile iznete na tržište, ono bi automatski reagovalo smanjenjem cena ovih vrednosnih papira. Međutim, to se ne događa. Štaviše, analitičari su skrenuli pažnju da je navedene nedelje (5-12. mart) zabeležen pad prinosa američkih državnih obveznica. Ako je početkom marta prinos od desetogodišnjih hartija od vrednosti iznosio 2,73%, to je njihov prinos 13 marta iznosio 2,63%. Prema zakonima tržišta, ukoliko se na tržište ubaci papira od 100 milijardi dolara, onda bi to moralo dovesti do suprotnog efekta – sniženju njihovih cena i porastu profitabilnosti. Druga verzija oštrog skraćenja državnih obveznica SAD izgleda uverljivije. Rusija je ostvarila premeštanje svojih hartija od vrednosti iz američkog u neki drugi trezor, koji se nalazi izvan sfere neposrednog uticaja Vašingtona. Stručnjaci ovo izvlačenje povezuju sa događajima u Ukrajini i na Krimu i očekivanjima sankcija protiv Rusije od strane SAD. Tu funkciju mogu da ispune (i ispunjavaju) centralne banke nekih zemalja, pa tako i one koje se nalaze u of-šor zoni. Ukupna slika raspodele svetskih rezervi hartija od vrednosti SAD po trezorima, ne postoji u otvorenim izvorima. Postoje izolovana svedočenja o federalnim rezervama nekih depozitara. Tako je Centralna Banka Belgije krajem 2013. godine imala na čuvanju državnih obveznica SAD u vrednosti od 568,8 milijardi dolara, pri čemu su njihove rezerve za poslednjih mesec dana prošle godine uvećane za 28%. Ukoliko su operaciju sa izvlačenjem hartija od vrednosti iz trezora SFR sproveli ruski investitori, onda bi trebalo računati da se Rusija neće na tome zaustaviti. Zbog čega? Zbog toga što je čuvanje državnih hartija od vrednosti SAD povezano sa rizikom. Vašington može protiv Rusije uvesti svoje sankcije, a zatim naterati i svoje saveznike (tu istu Belgiju) da se pridruži tim sankcijama. U ministarstvu se time bavi odeljenje koje se zove Office of Foreign Assets Control (OFAC). U ovakvoj situaciji sledeći korak Rusije morao bi biti pretvaranje aktiva pod nazivom US Treasuries u likvidnu valutu, poželjno da to ne budu SAD dolari. Imajući u vidu veliki devizni dug državnih preduzeća prema nerezidentima, ta valuta bi se mogla iskoristiti na gašenje tih dugova. Kao i za kupovinu aktiva ruske privrede koji pripadaju stranim investitorima. Postoje i drugi načini da se iskoristi devizna likvidnost. NJihovo čuvanje na depozitnim računima stranih banaka nije poželjno u svetlu očekivanih sankcija. Ostaje nejasno zbog čega je Vašington dozvolio tako veliko povlačenje svojih hartija od vrednosti iz trezora Sistema Federalnih rezervi. Očigledno su strahovali od takvih poteza Moskve koji bi imali nepredvidive posledice za dolarski sistem. Poznato je da je Vašington u prošlosti već ostvarivao “tihu” blokadu povlačenja. Tako je posle katastrofe na nuklearnoj elektrani “Fukušima”, za likvidaciju posledica havarije, Japan zatražio veliku količinu gotovog novca. Oni su u tu svrhu predviđali izvlačenje velike količine hartija od vrednosti iz trezora SFR, ali je to izvlačenje blokirao Vašington. Japan nije zbog toga podigao prašinu. *** O izbavljenju od dolarskih rezervi razmišlja i njihov najveći vlasnik – Kina. Zamenik predsednika Narodne banke Kine u novembru prošle godine je izjavio da Kina prekida sa daljnjim skupljanjem državnih obveznica SAD. Kina je brzo prešla sa reči na dela: u poslednjem mesecu 2013. godine, Podnebesna, kako u Rusiji vole da zovu Kinu, se izbavila od državnih obveznica SAD u vrednosti od 47,8 milijardi dolara, tako skrativši razmer vlasništva nad tim hartijama za 3,6%, do 1,27 triliona dolara. Kina je po drugi put u svojoj ekonomskoj istoriji prodala rekordnu količinu državnih hartija od vrednosti SAD. Iako su neki analitičari nagovestili da Rusija i Kina deluju koordinirano po pitanju skraćenja svojih dolarskih rezervi, ne vide se jasni znaci saradnje u toj oblasti. Međutim, ovde obe zemlje moraju delovati veoma oprezno, jer će neočekivani krah dolara naneti udar kako po Kini, tako i po Rusiji. Razlika je u tome što je cena tog pitanja za Rusiju mnogo manja nego za Kinu: dolarske rezerve Rusije neuporedivo su manje nego kod Kine. Ovo nije prvi put da se Rusija suočava sa pretnjama zamrzavanja ili čak konfiskacije njenih deviznih rezervi u inostranstvu. Tako je pre sto godina, kada se u vazduhu već osećao miris baruta, Državna banka Ruske Imperije uspela da izvuče svoje devizne depozite iz nemačkih banaka. A već sa Francuskom, koja je kao bila saveznik Rusije u Atanti, carska vlada se preračunala. Francuzi su na početku Prvog svetskog rata zamrzli ruske devizne rezerve u svojim bankama. Drugi incident dogodio se u sovjetskom periodu ruske istorije: posle događaja u Mađarskoj 1956. godine pojavila se pretnja zamrzavanja deviznih računa SSSR od strane Vašingtona u američkim bankama. Tokom 1957. godine svi devizni računi "Vneštorgbanke", spoljne trgovačke banke nekadašnjeg SSSR-a, bili su prebačeni u banke Londonskog sitija. Taj novac je označio početak tržišta evrodolara i preporod nekadašnje slave Londona kao međunarodnog finansijskog centra. Danas stručnjaci podsećaju da SFR predstavlja trezor ne samo hartija od vrednosti nego i zlata iz međunarodnih rezervi drugih zemalja. Prema nekim procenama u trezorima Federalne rezervne banke NJujorka na Menhetnu nalazi se zlato desetak svetskih zemalja. I kako su pokazali pokušaji Nemačke za repatrijacijom svog zlata iz američkih trezora, to je izuzetno teško uraditi. U medijima se ponekad pojavljuju informacije da u američkim trezorima ima i ruskog zlata. Da napomenemo da je Rusija uoči Prvog svetskog rata takođe imala određenu količinu dragocenog metala u inostranstvu, ali da je do 1. avgusta 1914. godine sve bilo premešteno na čuvanje u Državnu banku Ruske Imperije. Izvor: srb.fondsk.ru