Pravda

 -Povećanje broja epidemija izazvanih tom bakterijom prvi put je prijavljeno 2003. u SAD i Kanadi. NJeno prisustvo je od 2005. registrovano u čak 16 zemalja Evrope, a u devet i porast broja epidemija u bolnicama, rekla je Tanjugu dr Mitra Drakulović, epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prema raspoloživim podacima Instituta, u Srbiji je prošle godine prijavljeno 247 epidemija zaraznih bolesti, pri čemu je gotovo svaka peta bila bolnička, a njihov najčešći izazivač bakterija klostridijum dificile (Clostridium difficile). U zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite koje obavljaju i zdravstvenu delatnost u toku 2013. je registrovano je 50 bolničkih epidemija, sa 584 obolele osobe i 21 smrtnim ishodom. Od toga u 21 epidemiji uzročnik je bila bakterija klostridijum dificile, sa 161 obolelom osobom i 15 umrlih (stopa smrtnosti od 9,3 odsto), što je porast u odnosu na prethodnu godinu.  - Može se pretpostaviti da je od 2012. i u Srbiji počeo da cirkuliše virulentni soj bakterije klostridijum dificile, u bolničkoj sredini, rekla je dr Drakulović. Ona je dodala da je u bolničkim epidemijama izazvanim ovom bakterijom čak 84,5 odsto obolelih pripadalo grupi starijih od 60 godina, dok je infekcija bila najređa među pacijentima starosti od 20 do 29 godina, koji su činili 0,6 odsto zaraženih. Ističući da se rizik od pojave infekcije uvećava za dva odsto sa svakom godinom starosti, dr Drakulović je objasnila da se "sposobnost organizma domaćina da na odgovarajući način odgovori na infekciju klostridijum dificile smanjuje kao posledica starenjem izazvanih promena imunološkog sistema i funkcionalnog stanja organizma". Kod starijih od 60 godina su često prisutne i druge bolesti, a dodatni razlozi što se epidemije najlakše šire u toj populaciji su i nekritična upotreba antibiotika i boravci u bolnicama. Podaci su pokazali da je svaka treća (33,3 odsto) epidemija uzrokovana bakterijom klostridijum prijavljena sa ortopedskih odeljenja, što se objašnjava nekritičnom upotrebom antibiotika i hospitalizacijom kao faktorima rizika, navela je dr Drakulović.  - Iskustva iz dve evropske zemlje ukazuju da primena rigoroznih mera prevencije i kontrole i kritična primena antibiotika dovode do smanjenja učestalosti tih infekcija u bolničkoj sredini, izjavila je ona i podsetila da su ista pravila propisana i našim Uputstvom, koje je stupilo na snagu u junu 2013. Govoreći o narednim zadacima epidemiologa, dr Drakulović je rekla da je krajem novembra stupio na snagu novi Pravilnik za sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje bolničkih infekcija kojim se definiše novi način nadzora nad bolničkim infekcijama. Jedna od novina u pravilniku je da svaka zdravstvena ustanova ima obavezu da, pored postojećih komisija za zaštitu od bolničkih infekcija, formira tim koji će činiti epidemiolog i posebno obučena sestra ili tehničar, u skladu sa preporukama Evropskog centra za kontrolu bolesti, kao i sa praksom u većini zemalja u svetu. Izvor: Tanjug