Pravda

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" Ujedinjenih nacija od 1992. do 1995. godine. Rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka, po odluci sudija, je 29. avgust. Zahtev tužilaštva da ponovo otvori dokazni postupak protiv Karadžića, raspravno veće predsedavajućeg Ogon Kvona je odbilo, ocenjujući da to produženje procesa ne bi bilo "u interesu pravde". Tužioci su nameravali da pred Tribunal izvedu svedoke i dokaze o ekshumaciji masovne grobnice Tomašica kod Prijedora. Poslednjeg, 238. svedoka odbrane, Karadžić, koji se brani sam, izveo je pred sudije 20. februara, kada je odustao od namere da sam svedoči u svoju odbranu. Karadžić je, nedugo zatim, zatražio godinu dana za pripremu završnog podneska, ali su sudije taj zahtev odbile. Proces Karadžiću (68) počeo je uvodnom rečju tužilaštva 26. Maja 2009, ali je, usled opiranja optuženog, prvi svedok optužbe saslušan tek 13. aprila 2010. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u julu 2008. u Beogradu i on je od tada u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. U prvom pojavljivanju pred sudom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen. Izvor: Blic