Pravda

"Izgleda da je došlo krajnje vreme da napišem šta se zaista dogodilo u vezi sa čuvenim statusom zbog kog sam preko noći postao opasan ludak, manijak, terorista, fašista, nacista, poremećena ličnost i, najvažnije, novinar „Pečata“, ovako Ćosić započinje izlaganje na svom blogu. U tekstu pod naslovom "Moj status zbog jednog spornog statusa" kaže da je tog dana bio na Kalemegdanu kada je dobio poziv iz policije, od izvesnog inspektora Cvetkovića. Za deset minuta dolazi policijski auto po njega u Parisku ulicu i on seda pored inspektora, ali mu još nije jasno šta je uradio. "Susretljivi inspektor Cvetković mi najpre pruža ruku, predstavlja se i vadi značku. Nisam je ni pogledao jer bi bilo još luđe i neverovatnije da čak nije ni policija nego neko zezanje ili otmica. Tako mu i kažem. I ulazimo u kola uz osmeh. Tu je i vozač. Počinjemo neobavezan razgovor o tome kako je lep dan i kako je šteta da sad ovako u petak pred vikend moramo u policiju. Svi se u tome slažemo i konstatujemo da će makar ova formalnost kratko trajati. Najzad pitam inspektora: - Dobro, sad više nismo na telefonu. O čemu se radi? - Ma neki status na Fejsbuku. - Status na Fejsbuku?! - Da, nešto za Vučića. I tek tu mi sine! Fakat, pre 4-5 dana napisao sam šaljivi status da nudim 20.000 evra onome ko ubije Vučića. Deset soma unapred i deset po obavljenom poslu. Šta je tačno pisalo u tom statusu ne znam, jer sam sutradan kad sam se probudio i sam shvatio da je šala prilično neslana i odmah to obrisao. Sećam se samo da je bilo dvadesetak lajkova, ali i upozoravajućih komentara, ali se nisam zabrinuo jer koji bi moron tako javno tražio plaćenog ubicu za atentat? A i koliko čovek treba da bude retard da u to i poveruje?", piše Ćosić. Ipak, njemu sve to i dalje deluje benigno, čak i zabavno, dok stižu kolima do zgrade bivšeg SIV-a. Komediju pojačava to što portir ne pošta Ćosića unutra u bermudama: "- Ne može, Cvetkoviću! Kako misliš da ovaj uđe u bermudama? - Daj, pusti nas. To mi je ortak. A i nećemo dugo. Ortak?! Ali ovaj ne popušta. Pravila su pravila. Ovako sa strane ispada kao da policajac ne može da privede kriminalca ako je kriminalac u bermudama, ali nije u tome stvar. Cvetković je vispren čovek, znao je da nema posla s pravim kriminalcem te mi stoga nije stavio lisice na ruke, kako bi trebalo po pravilima. I ta rasprava traje dobrih 5-6 minuta. Ja sam već u fazonu „idem kući, neće da me puste“, ali napokon portir popušta pod ne sećam se kojim argumentom"... ... "Odlučujem se za šenlučenje i lumpovanje kao opravdanje za ovaj status, što nije uopšte daleko od istine. Siguran sam da trezan i pri čistoj svesti ipak ne bih napisao tako nešto čisto iz eksperimentalnih razloga, pogotovo zato što zapravo uopšte nisam sumnjao u Snoudenove tvrdnje. Uostalom, status je postavljen negde između dva i tri noću, tako da se sve slaže. Otprilike tako i glasi izjava koju sam napisao uz pomoć dva policajca. Na to se svodi. Bilo društvo u gostima, što je takođe tačno, mi se zapili, ja produžio razgovor preko Fejsbuka, kliknuo enter i legao da spavam. Sutradan kad sam ustao, odmah sam ga obrisao. Sve živa istina. Sve to u desetak rečenica bez previše administrativno-policijskog stila i uz moje sitne lektorske intervencije. I tako se u prijateljstvu rastanemo Cvetković i ja. Pitam da li je to sve, on kaže da jeste i aj ćao! E da, dobacuje mi: - I nemoj da se zajebavaš, nemoj to više da radiš! - Neću bre, nisam lud!" Nakon toga, krenuli su pozivi, zove najpre Đorđe Vukadinovć, politički analitičar, pročitao u Blicu: "Uhapšen Pavle Ćosić zbog pretnji Vučiću". Zove i LJiljana Smajlović, predsednica Udruženja novianra Srbije: "- Pavle, šta je sad ovo?! - Ne znam, LJiljo, javljam ti se za pola sata. - Jesi stvarno uhapšen? - Nisam, vidiš da nisam. Priveden sam i dao sam izjavu. - Mi na ovo ne možemo da reagujemo. - Na šta?! - Na to što si novinar „Pečata“. Kao UNS. Ne možemo da te branimo. - Šta?! Piše da sam novinar „Pečata“?! - Svuda samo to i piše. I da si ludak i manijak. - Ne mogu da verujem. Čekaj da se dokopam interneta pa te zovem. ...Ulećem u kuću i pravo na net. Guglam svoje ime. Sve one bajkovite stvari koje su ranije izlazile kad ukucaš „Pavle Ćosić“ zamenili su senzacionalni naslovi iz crne hronike apsolutno svih portala i novina u Srbiji i regionu. Tu, u stvari, počinje totalni košmar. Ovo iz „Kurira“ je samo jedan od prosečnih primera. Proguglajte me i sami", piše Pavle Ćosić. Telefon ne prestaje da zvoni, a Pavle prestaje da se javlja. Zove i LJiljana Bogdanović iz „Pečata“. "Odmah se složimo da ću morati da pauziram neko vreme (to vreme i dalje traje i po svoj prilici nikad neće ni prestati).", kaže Ćosić i produžava. "Igranka se nastavlja vrlo dinamično i dramatično. Ponovo me zove inspektor Cvetković. Sad smo već maltene ortaci. - Pavle, ne vredi. Imam naređenje da ti konfiskujem kompjuter zbog veštačenja. - Šta to znači? Na koliko dugo? - Na par dana valjda. Samo da pogledaju sadržaj i da ti ga vrate. - Ali zašto? Imaju sve na internetu. Više nego ja u kompjuteru. - Veštačenje može da se obavi samo pomoću tvog kompjutera. Ajde dolazim za petnaestak minuta. Budi spreman. Da sam tad makar na sekund pomislio da mi komp neće nikad vratiti, dao bih im neki drugi, stari, a ne ovaj pravi, nedavno kupljen...", piše Ćosić na svom blogu. "Bio sam prilično nemoćan. Jedino što sam uspeo da postignem u pojedinim novinama jeste da atribut ispred mog imena ne bude „novinar Pečata“, nego lingvista i pisac, ili makar satiričar. No, poenta čitave akcije je očito bila u tome da budem upravo novinar „Pečata“. I još je Vučić u celoj priči ispao galantan i plemenit izjavivši da se ne oseća ugroženim te da nema potrebe za tužbom i hapšenjem. To što mi je policija uzela kompjuter navodno nema nikakve veze s njim. Oni samo rade svoj posao. Od onda do danas su uhapšena tri načelnika zadužena za moj slučaj. Poslednji baš pre neki dan. Nijednom se ne sećam imena. U toj gunguli me zove Igor Karanov, glavni urednik „Plejboja“, i napravimo neki kafanski intervju. Ipak nisam ostao bez podrške. Mnogi su, koliko su mogli, učinili za mene. Posebno bih se po tom pitanju zahvalio Ani Radmilović, Dragani Kanjevac, Oliveri Đurđević i Milošu Sečujskom i nepotpisanom autoru teksta s portala “Naša patka“. Bar što se tiče javne podrške, a što se tiče privatnih, taj spisak ne bi mogao da stane ni na trideset strana..."

(Kompletnu priču Pavla Ćosića možete pročitati na Svetopavlje.blogspot.com)

Izvor: Presonlline