BEOGRAD - Ukrajinska kriza i uvođenje sankcija Rusiji se neće odraziti na realizaciju projekta Južni tok, koji upravo zbog te krize dobija dodatno na značaju, izjavili su danas za Tanjug analitičari i stručnjaci za gas, ocenjujući da će se taj gasovod u Srbiji graditi kako je i planirano, kad počne građevinska sezona od 1. aprila.
Ne očekujem da će kriza oko Ukrajine i problemi između Rusije i Evropske unije da se odraze na izgradnju Južnog toka, jer je Evropi potreban gas iz Rusije, izjavio je Tanjugu predsednik Udruženja za gas Srbije, Vojislav Vuletić. "Evropa sigurno neće seći granu na kojoj sedi", kaže on. Vuletić podseća da je Evropa sa nešto manje od 40 odsto zavisna od ruskog gasa, i da je na starom kontinentu porasla potrošnja gasa iz Rusije u 2013. godini za oko 15 odsto. Gasprom je, kako je naveo, prošle godine izvezao u Evropu 162 milijarde kubika gasa. On je u prilog realizaciji Južnog toka naveo i to što su akcionari tog projekta, osim ruskog Gasproma i kompanije iz Nemačke, Francuske i Italije. "Južni tok u Srbiji će da se graditi po planu, kada počne građevinska sezona od 1. aprila, kada se izvode i svi drugi građevinski radovi", istakao je Vuletić. Stručnjak Privredne komore Srbije za naftu i gas LJubinko Savić rekao je da Južni tok sa nastalom krizom u Ukrajini dobija još više na značaju, ali će politika EU verovatno u prvo vreme biti da njegovu realizaciju uspori i tako pokuša da sebi obezbedi još povoljniji aranžman. "Srbija se nalazi na koridoru Južnog toka i od njega očekuje mnogo, mada u svim političkim dešavanjima neće imati bitnog uticaja", kazao je Savić. Podsetivši da je Južni tok međunarodni projekat zasnovan na partnerskim odnosima Rusije i zemalja preko čije teritorije prolazi, kao i vodećih energetskih kompanija Evropskih zemalja kao što su ENI, nemački Vinteršal i francuski EDF, on je dodao da taj partnerski odnos počiva na različitim interesima svih učesnika u projektu. "Rusija, odnosno Gazprom želi da svoje prirodne resurse valorizuje i sebi obezbedi siguran i stalan prihod, dok s druge strane zemlje učesnice na projektu očekuju određene benefite iz taksi za transport gasa preko njihovih teritorija i podmirivanje svojih rastućih energetskih potreba, kao i potreba cele evropske zajednice", napomenuo je Savić. Sve balkanske zemlje su deficitarne u prirodnom gasu i uvozno zavisne, kao i zemlje zapadne Evrope, a oko 32 odsto trenutnih potreba u prirodnom gasu i sirovoj nafti zemlje EU podmiruju uvozom iz Rusije, predočio je on. "Čini se na prvi pogled da EU svoju uvoznu zavisnost od ruskog gasa iz godine u godinu smanjuje, međutim ne treba zanemariti činjenicu da su resursi ovog energenta u Severnom moru ograničeni i da prirodni gas u tečnom stanju po ceni i dostupnosti ne može biti konkurentan", naglasio je Savić. Izvor: Tanjug
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.