Pravda

Zvanični Bukurešt se u potpunosti pridružio ocenama Zapada da je Rusija, aneksiranjem Krima, izvršila agresiju, da je stupila na pogrešan i opasan put i da je treba „zaustaviti na vreme”. Mediji zameraju vladi, pa i samom predsedniku Trajanu Baseskuu, koji je poznat po svom „odbijanju” Moskve, da su nedovoljno aktivni u ukrajinskoj krizi i da treba da se, poput Poljske, nađu u prvim redovima onih koji će „obuzdati Putina”. Ovo tim pre što se Rumunija sa Ukrajinom ima 649 kilometra kako suvozemne granice tako i vodene. Od rumunskog parlamenta, koji, kako se veli, ispoljava nepoželjnu inerciju, traži se da usvoji „jasan dokument” kojim se osuđuje Rusija. Otišlo se dotle da su neki od članova rumunske parlamentarne grupe za prijateljstvo sa Rusijom, koji su dali uzdržane izjave, optuženi za izdaju nacionalne stvari. Štampa vrvi od bučnih naslova da „Rusi gomilaju trupe”, da će se ukrajinski jug na kojem živi rusofono stanovništvo (Odesa) otcepiti i spojiti sa „secesionističkim Pridnjestrovljem” i da će, eto, „Rusi opet izaći na naše istočne granice”. „Moldavija je u opasnosti” – piše „Evenimentul zilej”. U čitavom ovom jednosmernom medijskom horu najbitnije su argumentacije koje unose sami političari, kod kojih se oseća izvesna eskalacija ka „tvrdim” ocenama. Na početku ukrajinske krize predsednik Trajan Basesku je umirivao javnost tvrdnjom da „Rumunija uopšte nije ugrožena”, da „ni u kom slučaju Rumunija ne treba da se boji agresije od strane Rusije”. „Ne postoji nikakav direktni rizik po našu bezbednost”, kazao je on. Ali, kako su se događaji sve više i brže odvijali, tako su i političe ocene menjane. Tako da je Basesku uznemireno zaključio pre neki dan da se „Vladimir Putin neće zaustaviti na Krimu” i da on „sa pohlepom gleda na ušće Dunava” u Crno more. Basesku je čak zatražio da mu se Evropa izvini. Reč je o tome da je on pre nekoliko godina, gurajući EU i NATO da više povedu računa o crnomorskom regionu, to jest da odreše kesu za potrebe ove zone, ustvrdio da je „Crno more rusko jezero”. Za to je dobio packe kao neko ko se nepotrebno istrčava. „Sada se vidi da sam bio u pravu i da treba da mi se izvini”, izjavio je Basesku uz njegov tipični osmeh. Naravno, posle ovako intonirane državničke retorike usledili su svakojaki scenariji o daljim mogućim zbivanjima. Za Rumuniju je najmračniji onaj vezan za perspektivu „gubitka Besarabije”, to jest za ponovni izlazak Rusa na istočnu rumunsku granicu. Zbog toga je premijer Viktor Ponta našao za shodno da hitno poseti Kišinjev. A ministar spoljnih poslova Titus Korlaceanu da se pozabavi tezama o ujedinjenju Rumunije i Moldavije. Pod pritiskom određenih nacionalnih emocija, Korlaceanu nije mogao da izbegne izjašnjavanje o jednom tako škakljivom pitanju i da kaže: „Za tako nešto je potrebna suverena odluka građana Republike Moldavije.” Ispalo je skoro sve po „krimskom receptu”. Vi zatražite ujedinjenje, a mi ćemo posle da delujemo. Istina, Korlaceanu se diplomatski obezbedio, naglašavajući da trenutno Bukurešt daje prednost ideji da Kišinjev najpre bude primljen u EU, a posle će sve uslediti „prirodno”. Inače, valja dodati da Rumuni u ovoj situaciji ne propuštaju da pomenu Kosovo, tvrdeći da su bili u pravu kada su zvanično naglašavali „opasnost kosovskog presedana”. Ali, nažalost, na tome se ovde i završava upotreba „kosovske argumentacije”, koja očito smeta rumunskim zapadnim saveznicima. Izvor: Politika (Milan Petrović)