Pravda

Kako piše "Blumberg", dok američki i evropski saveznici traže način da odgovore Putinu zbog preuzimanja Krima, Amerika bi prodajom rezervi nafte mogla da spusti svetsku cenu tog energenta za čak 12 dolara po barelu. Stručnjak za energetiku Filip Verleger ocenio je da bi cena za toliko pala ako bi SAD prodavale 500.000 barela dnevno iz svojih strateških rezervi. - Takvo pojeftinjenje nafte moglo bi da znači gubitak od oko 40 milijardi dolara za Rusiju, kad je reč o profitu od prodaje nafte i gasa - dodao je. Soroš je ideju o prodaji strateških rezervi izložio na jednoj panel diskusiji u Berlinu, prošle sedmice, ocenjujući da je najstroža kazna Putinu za prisajedinjenje Krima "u rukama Sjedinjenih Država" - jer Amerika može da proda rezerve nafte da bi spustila cenu. Američki ministar za energetiku Ernest Monic odbacio je taj predlog, ali je Soroš - čini se - zainteresovao američke zakonodavce, pa je senatorka Meri Lendro, predsedavajuća kongresnog Komiteta za energiju i prirodne izvore, poručila da "Amerika može i treba da bude energetska supersila". - Poslednje što Putin i njegove pristalice žele jeste takmičenje sa SAD u energetskoj trci - rekla je senatorka demokrata iz Luizijane. Vergeler objašnjava za "Blumberg" da je prodaja rezervi američke nafte opcija koju bi SAD mogle da izvedu znatno brže nego što bi omogućili dodatni izvoz prirodnog gasa - pošto za to ne postoji infrastruktura. - Imamo dovoljno nafte, ova (rezerva) nam ne treba, možemo da je prodamo danas i tako izvršimo ekonomski pritisak na Rusiju - kaže on. SAD imaju 696 miliona barela nafte u strateškim rezervama, koja je uskladištena u podzemnim pećinama u Teksasu i Luizijani. Zaliha je formirana 1975. posle arapskog embarga, a poslednje značajnije povlačenje rezervi bila je prodaja 30 miliona barela 2011, tokom krize u Libiji. Nacionalnim planom predviđa se da SAD u rezervi imaju dovoljno nafte da pokriju 90 dana bez uvoza, a trenutna količina bi pokrila čak 200 dana, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku. Procenjuje se da bi SAD, zahvaljujući sve većoj domaćoj proizvodnji, do 2035. mogla da obezbeđuju sve sopstvene potrebe za naftom. Na američkim poljima ispumpava se 8,19 miliona barela dnevno, što je 15 odsto više nego lane, a bliži se rekordnom nivou iz 1988. godine. Uvoz tečnih goriva bi, po proceni američkog ministarstva energetike, dogodine trebalo da padne na 25 odsto godišnje potrošnje, što je poslednji put zabeleženo 1971. godine. Prema današnjem izveštaju, barel američke "lake" nafte (VTI) za isporuku u maju poskupeo je na merkantilnoj berzi u NJujorku 12 centi na 100,38 dolara po barelu, dok je ista količina severnomorske nafte tipa "brent" za majsku isporuku na tržištu u Londonu koštala 107,05 dolara, odnosno dva centa više nego na kraju jučerašnjeg poslovanja. Izvor: Tanjug