Pravda

Kako navodi list, u Srbiji nema mnogo razloga za brigu, pošto je to država koja spada u red onih iz kojih se prikuplja najmanje informacija. NSA je priznala, kako su prenele agencije, da uhodi široku lepezu institucija i pojedinaca, poput trgovinskih ustanova, političara i narko-kartela, ali pošteđeni nisu ni mnogobrojni stanovnici evropskih zemalja koji se bave sasvim običnim poslovima. "Od 100.000 ljudi koji su meta špijuniranja, njih 70 odsto to uopšte ne zna", pojašnjavaju bezbednosni stručnjaci, ističući da, ipak, "obični" građani koji se nisu ogrešili o zakon nemaju razloga za strah. Dragomir Jovičić, stručnjak za bezbednost, podseća da je u BiH godinama prisutan veliki broj međunarodnih organizacija, da se u ovoj državi prepliću interesi Istoka i Zapada, što su neki od razloga za praćenje računara koji se ovde koriste. "Mi smo imali situacije da su i ljudi sa BiH pasošima učestvovali u terorističkim aktima, tako da praćenje računara iz BiH može biti i zbog bezbednosnih aspekata", naglašava Jovičić. On kaže da postoje načini da se utvrdi da li je računar pod prismotrom, da postoje i sajtovi kojima se to može otkriti, ali da to nije lako. "Kako bi neko utvrdio da li je praćen, mora biti ekspert iz te struke", pojašnjava Jovičić. Zoran Dragišić, takođe stručnjak za bezbednost, smatra da je BiH "interesantna" za NSA zbog potencijalnog terorizma, a jedan od razloga mogao bi da bude i organizovani kriminal, pošto je on na području Balkana dosta razvijen. On takođe ističe da je veoma teško otkriti da li je računar pod lupom špijuna. NSA samo tokom marta prošle godine presrela je oko 97 biliona digitalnih podataka o telefonskim pozivima i razmenjenim elektronskim porukama iz celog svijeta. Na taj način otkriva se s kim potencijalno opasne osobe komuniciraju, koliko i odakle razgovaraju ili se dopisuju, piše list. Izvor: RTS