Pravda

Veliki ljudi ne mogu čak ni da umru malom smrću. Oni kao da moraju i u ono potpuno nepoznato da zakorače u velikom stilu i da za sobom za kraj ostave rečenicu koja će ih sačuvati od zaborava. Duhovite poslednje reči velikana na samrti Poslednje reči američkog glumca DŽima Harkinsa bile su: “Želim da umrem mirno u snu, onako kako je umro moj deda. Ne vrišteći od užasa kao putnici njegovog autobusa”. Spajk Miligan, britanski komičar, kazao je: “Lepo sam vam rekao da sam bolestan”. Ni Hemfri Bogart suočen sa smrću nije mogao da se uozbilji, pa je svojoj supruzi i deci rekao: “Nije trebalo da pređem s viskija na martini”. Američki izdavač Endrju Bredford kazao je: “Bože, oprosti mi na štamparskim greškama”. Podjednako je duhovit bio i čuveni francuski gramatičar Dominik Buur: “Sada ću umreti, ili umreću: i jedno i drugo je ispravno”. Čuveni grčki matematičar i možda jedan od najvećih naučnika ikad, Arhimed, rekao je rimskom vojniku pre nego što ga je ovaj ubio: “Ne diraj mi krugove”, misleći na geometrijske oblike koje je nacrtao u pesku. Na smrt osuđeni ubica DŽejms Rodžs je kao poslednju želju tražio pancir prsluk, dok je drugi, DŽejms Donald Frenč, pre nego što će biti likvidiran na električnoj stolici, okupljenim novinarima rekao: “Šta mislite o ovom naslovu za sutra: Pomfrit (French Fries)!”, što je neverovatna igra reči pošto se pomfrit na engleskom piše “french fries” što doslovno znači i “Frenč spržen”. Glasoviti američki pisac Hanter Tompson, pisac “Paranoje u Las Vegasu“, rekao je: “Opusti se: ovo neće boleti”. Bob Houp je kazao: “Iznenadi me”, dok je Gručo Marks rekao: “Ovako se ne živi”. Poslednje reči generala DŽona Sedžvika 1864. tokom Američkog građanskog rata bile su: “Sa ove razdaljine ne bi mogli ni slona da pogode”, dok su reči pisca Edvarda Pola Ebija, na pitanje šta ima da kaže pre nego što umre, bile: “Bez komentara”. Izvor: 24sata