Pravda

Po spoljašnjem izgledu robot će verovatno ličiti na ražu ili tunu. Ovo ima veze s načinom kretanja ovih riba. Kod raže je ono talasasto, a tuna se kreće zahvaljujući moćnom repnom peraju. Naučnici iz raznih država već dugo godina proučavaju osobenosti riba i pokušavaju da otkriju tajnu njihovog kretanja. Poslednjih godina nauka je na ovom polju mnogo napredovala, između ostalog, u oblasti senzorskih sistema i sposobnosti riba za plivanje, navodi profesor katedre za ihtiologiju Moskovskog državnog univerziteta Aleksandar Kasumjan: - Rad naučnika iz Dubne nije dostupan javnosti. Ali je to vrlo perspektivan pravac: kod riba je u toku miliona godina života u vodenoj sredini došlo do mnogobrojnih prilagođavanja, što im omogućava da uspešno žive u takvim uslovima. Između ostalog, ove adaptacije se tiču i načina plivanja. Posebno su zanimljivi delfini koji mogu da razviju brzinu do 56 kilometara na čas i da satima, pa čak i danima prate brze brodove.   Računice su pokazale da za dostizanje ovakve brzine mišići delfina treba da budu 10 puta jači nego što zaista jesu. Međutim, precizan model delfina koji dobija jednaku vuču pliva znatno sporije od živog delfina. Čitava stvar je u tome što oko žive ribe nastaje takva struja koja ne prelazi u vrtlog. A model se kretao po turbulentnoj putanji. Tajnu brzine delfina otkrili su sovjetski naučnici Sokolov i Tomilin. Delfin uspešno savladava turbulentnost zahvaljujući građi kože, ističe Aleksandar Kasumjan: Problem smanjenja trenja podvodnog objekta o vodu iz okoline je ozbiljna stvar koja se odražava na brzinu kretanja. Kod riba se za to koristi, između ostalog, poseban sluzavi pokrivač koji je ispitivan u našoj zemlji. Mikrostruktura površine tela ribe takođe igra ulogu u ostvarenju ekonomičnog i brzog plivanja. Naravno, prilikom stvaranja najnovije tehnologije, uključujući i vojnu, mnoštvo ideja se preuzima iz žive prirode. Ali, savremeni frontovski lovac ili atomska podmornica su izuzetno složeni kompleksi koji teško da mogu da se uporede s pticama ili ribama. Atomske podmornice četvrte generacije mogu da se spuste na dubinu od skoro pola kilometra i da pod vodom razviju brzinu od preko 50 kilometara na čas, što se može uporediti s brzinom plivanja delfina. Međutim, velika brzina plivanja ni iz daleka nije potrebna svim ribama. Za ribe koje žive na dnu i slabo se kreću brzina nije glavni faktor u preživljavanju. Sve noćne ribe plivaju tako da stvore što je moguće manje hidrodinamičkog šuma koji prati plivanje, što im omogućava da se neprimetno primaknu plenu. U pitanju je svojevrsna kamuflaža, u izvesnoj meri, to je stels-tehnologija koja se danas široko primenjuje u izgradnji vojnih brodova i borbene avijacije. Jedinstveni nanopokrov za avion 5. generacije T-50 koji staklenu kabinu pilota štiti od radiotalasa i sunčevog zračenja stvoren je u Rusiji. NJegova glavna tajna je u tome što čestice pokrov čine višeslojnim, on se sastoji od nekoliko metala – zlata, indijuma i kalaja. Debljina sloja nije veća od 20 nanometara. Bez obzira na takav mikroskopski sadržaj metala oprema u kabini je 200 puta manje vidljiva kad je u pitanju radiotehnologija. Po mišljenju vojnih stručnjaka riba robot-čiju koncepciju je predstavio univerzitet iz Dubne može da se koristi za obavljanje specijalnih zadataka. Između ostalog, za realizaciju zadataka podvodno-divrzionih snaga u zatvorenim malogabaritnim pristaništima. Izvor: Glas Rusije