Pravda

S druge strane, prilikom vraćanja satova za jedan čas unazad tokom jeseni, prvog narednog utorka se registruje smanjenje učestalosti srčanih udara za 21 odsto, izveštava AFP. Tokom cele prve nedelje i nakon prolećne i nakon jesenje promene, ukupan nivo infarkta se ne razlikuje od prosečnog nedeljnog broja bilo koje druge nedelje u godini, što znači da se organizam adaptira na promenu, ističu stračnjaci. "Moguće je da su ljudi veoma osetljivi na gubitak i jednog sata sna i da su oni koji već imaju predispoziciju za infarkt pod većim rizikom da ga dožive posle nagle promene satnice", zaključuje Amnit Sandu, vođa ovog istraživanja. Kontroverzno prolećno i jesenje pomeranje sata - prvi put uvedeno u nekim zemljama tokom Prvog svetskog rata radi uštede energije - po nekima više nije od koristi i treba ga ukinuti. U navedenom istraživanju korišćeni su podaci jedne mičigenske bolnice. Sandu napominje da je sledeće na redu upoređivanje tih rezultata sa trendom srčanih udara na Havajima i u Arizoni - gde se ne primenjuje prolećno i jesenje pomeranje sata. Izvor: Tanjug