Pravda

Dok Merkelova govori o novim energetskim pogledima i pominje Kanadu, kao moguću energetsku destinaciju, a Gabrijel tvrdi da ruski gas nema alternativu, bivši ministar privrede Mihael Glos kaže da su nemački rezevoari puni i da Nemačka, kratkotrajno, može čak i svojim komšijama da pomogne. "Nezavisno od toga, čak i u vreme nagore krize Hladnog rata nije bilo prekida isporuke ruskog gasa, a do toga neće doći ni sada", rekao je Glos danas u intervjuu, naglasivši da je zavisnost o ruskog gasa ipak veoma visoka. Ukazujući na to da o gradnji terminala za tečni gas enegetski koncerni do sada nisu hteli da razmišljanju, on je rekao da se sada čovek mora okretati ka različitim mogućnostima kupovine. Upravo je gradnja luka za tečni gas, jedna od alternativa za smanjenje nemačke zavisnosti od ruskih energenata, ukazuju eksperti. Navodeći da sada Amerika i Kanada žele da prodaju gas u Evropi, ali da on, međutim, može da bude transportovan samo u tečnom obliku do neke specijalizovane luke, a odatle da se "upumpa" u gasovode, eksperti kažu da Nemačka nema nijednu luku za tečni gas i da se sada proverava mogućnost gradnje takve luke u Vilhelmshafenu. Eksperti, takođe, kažu da se mora ubrzati, a ne "bremzati" aktivnost o obnovljivim energetskim izvorima i da se to mora shvatiti kao šansa, a dnevnik "Tagešpigel" ukazuje da je Nemačkoj sada potrebna nova energetska spoljna politika i da samo kroz obnovljivu energiju Nemačka ne bi mogla da prevlada svoju zavisnost od uvoza energenata. "Nama je konačno potrebna alternativa za ruski gas", smatra Herman Oto Zolms, nemački političar liberalne orijentacije i ekspert za energetska pitanja, ukazujući na to da Rusija uvek iznova koristi gas kao sredstvo pritisaka na druge zemlje.On je pozdravio planove o uvozu gasa iz Azerbejdžana preko gasovoda do Nemačke. U brojnim idejama za prevazilaženje nemačke zavisnosti od ruskog gasa, Hlger Štelcner, ekspert energetska pitanja i finansije i jedan od izdavača konzervativnog dnevnika "Frankfurter alagemajne cajtung" kaže da je alternativa sadašnjoj situaciji, isporuka gasa iz Amerike i da bi geostrategijske posledice iz toga bile velika šansa za Evropu. U mnoštvu ideja i predloga o tome kako da se Nemačka učini manje zavisnom ili nezavisnom od ruskog gasa, u okviru čega čak i Merkel i Gabijerl imaju, izgleda, različito mišljenje pa mediji pišu o "energetsom ratu" među njima, nemački eksperti iznose matematičke činjenice da se 36 odsto potreba te zemlje za naftom zadovoljava iz ruskog uvoza i 35 odsto potreba za gasom. Eksperti, istovremeno, daju i "ružičaste tonove" celoj diskusiju, ukazujući da je u drugim zemljama Evropske unije (EU) zavisnost od ruskog gasa mnogo veća. EU, prema nemačkim podacima, uvozi trećinu svojih potreba gasa (130 milijardi kubnih metara) iz Rusije, dok su Poljska, Finska, Bugarska ili Slovačka skoro u potpunosti zavisne od ruskog gasa. Eksperti ukazuju na moguće najmanje četiri alternative, koje bi u Nemačkoj mogle da nađu put do realizacije i prvo savetuju stvaranje rezervi gasa, a kao drugo sklapanje novih ugovora o isporukama tog energenta, gde se od potencijalnih partnera pominju Norveška, Alžir i Katar. Treća alternativa je gradnja luka za tečni gas, a poslednja alternativa je štednja gasa. U Nemačkoj se godišnje, naime, potroši 99 milijardi kubnih metara gasa i veliki deo toga ode na grejanje stanova, tako da bi tu, prema procenama savezne vlade, moglo da se uštedi od 60 do 80 odsto kroz bolje građevinske standarde. "Samo bez panike", savetuje danas "Noje osnabriker cajtung", tvrdeći da nema povoda da se sumnja u sigurnost snabdevanja energentima i da se "Rusija s pravom kritikuje", ali da to ne znači da će "slavine" biti zavrnute i da bi se, dugoročno gledano, kroz alternativnu energiju, mogla smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Izvor: TanjugBiz