Pravda

Na današnjem predstavljanju tog izvešta ocenjeno je da okvir u kojem su se ostvarivala ljudska prava nije bio na zadovoljavajućem nivou, jer u stalnoj predizbornoj atmosferi nije bilo moguće sprovoditi reforme. Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović izjavila je da su krupne političke teme u 2013. godini skrenule pažnju i domaće i svetske javnosti sa teme ljudskih prava. "Kada napravite nestabilnu političku atmosferu u društvu. Kada se stalno govori o nekim alarmantnim stvarima i hapšenjima, onda se ljudska prava ostavljaju po strani. Prošla godina je obeležena i briselskim dijalogom, na koji je bila fokusirana i međunarodna zajednica tako da sa te strane nismo imali podršku", rekla je Petrović. Izveštaj se bavi analizom poštovanja ljudskih prava u najširem smislu, pa je tako jedan njegov deo posvećen i situaciji u medijima. Novinar i saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Ivan Protić je, sumirajući nalaze iz izveštaja, rekao da je stanje u medijskoj sferi zabrinjavajuće, i da su prvi meseci ove godine pokazali da vlasti i ekonomski centri moći imaju želju da to stanje učine još nepodnošljivijim. Prema njegovim rečima, odugovlačenje u donošenju medijskih zakona uvećava probleme medija, a najugroženiji su oni koji imaju kritičku distancu prema vlasti, a država se, usled pada prihoda od reklama, nametnula kao jedan od najvećih oglašivača, što stvara još jednu polugu uticaja na medije. "U ovakvoj situaciji je razumljivo da mediji klize u podaništvo, tabloidizaciju i autocenzuru, a među srpskim medijima je sve rasprostranjenije ponašanje hajkača koji progone i difamiraju pojedince i organizacije koje ne podržavaju politiku vlasti", rekao je Protić. U 2013. je, kako je upozorio, opao broj napisa o ljudskim pravima u užem smislu, koji zauzimaju samo 16 odsto tekstova u domaćim štampanim medijima, a kada se i posvećuje pažnja toj temi, to se čini uglavnom iz političkih razloga. Izveštaj se bavi analizom poštovanja ljudskih prava u pravosuđu, sa posebnim osvrtom na sve ekstenzivnije izricanje mere pritvora, kao i širokim poljem ekonomskih i socijalnih prava, koja su ugrožena visokom stopom nezaposlenosti, cvetajućom sivom ekonomijom i neusklađenošću sa evropskim standardima. Istraživačica Beogradskog centra za ljudska prava Jovana Zorić, je govoreći pravima pripadnika manjinskih grupa, istakla da su antidskriminacioni zakoni zadovoljavajući, a da jedinu grupu koja je i dalje potpuno van zakonske regulative čine transrodne osobe. I pored relativno dobre zakonske regulative, diskriminacija je u Srbiji, prema njenim rečima, široko rasprostranjena društvena pojava, a to se pre svega odnosi na romsku populaciju, LGBT osobe, trudnice i porodilje. Izvor: Tanjug