Pravda

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton prvo se sastala sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, a zatim će razgovarati i sa premijerom i vicepremijerom Srbije Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem. Posle toga trebalo bi da usledi trojni sastanak. Uoči 23. sastanka dveju delegacija pod okriljem EU, portparolka visoke predstavnice Maja Kocijančič je izjavila da će biti reči o svim otvorenim pitanjima u procesu primene Briselskog sporazuma, i da je pravosuđe visoko na dnevnom redu. "Jasno je da je postignut napredak u implementaciji, ali se rad mora nastaviti i ovi naporu su još u toku", rekla je ona, napominjući da je to u interesu obe strane, kao i u interesu njihovog približavanja EU. Kako je dodala, današnja runda je konkretan dokaz da se dijalog Beograda i Prištine nastavlja i posle izbora u Srbiji. Tači je uoči bilateralnog susreta sa Eštonovom rekao da očekuje da bude ozvaničen dogovor o pravosuđu. "Danas smo ovde da finalizujemo dogovor o pravosuđu koji je načelno već postignut", rekao je Tači novinarima u Briselu uoči bilateralnog susreta sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton. On je, takođe, dodao da Zajednica srpskih opština mora da se uklopi u kosovski ustavni okvir. Odlazeći premijer Dačić najavio je pre odlaska u Brisel "teške razgovore" o čemu dve strane do sada nisu uspele da se dogovore ili implementiraju ono o čemu je dogovoreno. "Na Kosovu počinju pripreme za parlamentarne izbore, što je za nas veoma bitno pitanje - ko ima pravo glasa, pitanje koliko će Srbi imati poslanika u budućoj Skupštini Kosova, pitanje zastupljenosti Srba u organima vlasti Kosova, pravosuđe, konstituisanje Zajednica srpskih opština i još dosta toga o čemu će se razgovarati", objasnio je Dačić. I ministar bez portfelja zadužen za KiM u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin najavio je da bi u Briselu moglo biti reči i o promenama kosovskog izbornog zakona, odnosno zastupljenosti srpskih poslanika u kosovskoj skupštini. Pred pregovaračima u Briselu danas će, kako se očekuje, biti tema nadležnosti Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, koji, po viđenju prištinske strane treba da obuhvati sedam opština, od kojih su tri sa pretežno albanskim stanovništvom. Beograd smatra da takvo rešenje nije u duhu Briselskog sporazuma, jer bi etnička struktura sudija i tužilaca takvog suda bila većinski albanska. Drugo nerešeno pitanje je civilna zaštita na severu Kosova, koja je pod kontrolom lokalnih vlasti, a za koju Priština traži da se uklopi u kosovski sistem pod patronatom Kosovskih snaga bezbednosti. Srpska strana se odlučno protivi ovoj ideji, jer kosovska vlada, kako su ranije javljali mediji, planira da KSB transformiše u buduću vojsku Kosova. Izvor: Tanjug