Pravda

Transkript konferencije za novinare ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina. Vladimir Putin (V. P.): Voleo bih da naš današnji susret ne organizujemo kao intervju, već kao razgovor, tako da vas molim da postavite maksimalni broj pitanja, ja ću ih zabeležiti, potruditi se da odgovorim na što više njih, a posle ćemo razgovarati detaljno, o onome što vas interesuje najviše. Izvolite. Novinar Interfaksa: Kakva je Vaša ocena onoga što se desilo u Kijevu, da li smatrate legitimnima ukrajinsku vladu i vršioca dužnosti predsednika koji je sada u Kijevu, da li ste spremni i pod kojim uslovima da sa njima imate kontakte i da li Vi smatrate da se možemo vratiti na sporazume od 21. februara o kojima se sada tako često govori? Novinar Itartasa: Rusija je obećala finansijsku pomoć Krimu, čuli smo da je nalog Ministarstvu finansija već izdat. Koliko dajemo, iz kojih izvora i kada će ta pomoć biti predata? Tamo je situacija prilično teška. Novinar Interfaksa: Kada, pod kakvim uslovima i u kolikoj meri može biti primenjena vojna sila u Ukrajini, koliko je to u skladu sa međunarodnim sporazumima Rusije i da li vojna vežba koja je održana sada ima veze sa mogućom primenom vojne sile? Novinar: Da li postoje opasnosti od provokacija ili bilo kakve druge opasnosti za Ruse u Ukrajini sada i kakva je dinamika, da li se odvija nabolje ili nagore? Imamo potpuno različite informacije. Novinar Rojtersa: Ako donesete odluku da uvedete vojsku, da li ste uzeli u obzir kakvi su rizici toga, uključujući ekonomske sankcije, povredu globalne bezbednosti, moguću zabranu izdavanja viza ili širu izolaciju Rusije, o čemu sada govore zapadni političari? Novinar agencije Prajm: Tržište je odreagovalo na odluku Saveta Federacije, kurs rublje je naglo pao do istorijskog minimuma. Da li ste to očekivali, kakve to posledice može da izazove za privredu, da li smatrate da treba preduzeti neke vanredne mere i koje, da li smatrate da je odluka Centralne banke o slobodnom kursu rublje bila doneta preuranjeno? Da li smatrate da tu odluku treba privremeno povući? V.P.: Sada ću ja da se potrudim da maksimalno odgovorim, i nemojte me prekidati. Prvo ocena. Ocena onoga što se dogodilo u Kijevu i u celoj Ukrajini. Ocena može biti samo jedna. To je protivustavni prevrat i oružano otimanje vlasti. To niko i ne osporava. Ko to osporava? Ja imam pitanje na njega ne mogu da odgovorim ni ja, ni moje kolege, sa kojima u poslednje vreme, kao što znate, ja mnogo razgovaram telefonom o problemu Ukrajine. A pitanje je: Zašto je ovo urađeno? Obratite pažnju: Predsednik Janukovič je uz posredništvo tri ministra inostranih poslova evropskih zemalja, Poljske, Nemačke i Francuske uz prisustvo mog predstavnika, to je bio ombudsman za ljudska prava Vladimir Petrovič Lukin, potpisao sa predstavnicima opozicije tada, baš tog dvadeset prvog, taj sporazum, po kome je – to želim da podvučem, ne da li je to dobro ili loše, želim da istaknem činjenicu – Janukovič praktično svoju vlast već predao. On je pristao na sve što je zahtevala opozicija. Pristao je na prevremene parlamentarne izbore, na prevremene predsedničke izbore, pristao je na vraćanje Ustava iz 2004. godine, što je opozicija zahtevala. On je pozitivno reagovao i na našu molbu u molbu zapadnih zemalja, a pre svega svoje opozicije da ne primenjuje silu. Pa on nije izdao ni jednu jedinu nezakonitu naredbu za otvaranje vatre po nesrećnim demonstrantima. Naprotiv, dao je nalog da se sve milicijske snage povuku iz prestonice. I ta naredba je izvršena. On je otišao na manifestaciju u Harkov i čim je otišao, odmah su zauzeli, umesto da oslobode administrativne zgrade koje su bile ranije zauzete, odmah su zauzeli i njegovu predsedničku rezidenciju i zgradu vlade. Umesto da ispune ono što su se dogovorili. Zašto ja postavljam ovo pitanje? Želim da shvatim zašto je ovo urađeno. On je ionako u suštini preda svu vlast. I on nije imao šanse, to mislim i to sam mu rekao, da bude ponovo izabran. I sve moje kolege sa kojima sam poslednjih dana razgovarao telefonom se sa time slažu. Zašto je trebalo preduzimati nezakonite antiustavne radnje i gurati zemlju u haos u kome se ona danas našla? Još uvek Kijevom lutaju pobunjenici sa maskama na licima i oružjem u rukama. Na to pitanje jednostavno nema odgovora. Eto, hteli su nekoga da ponize, da pokažu svoju snagu, ali ja mislim da je to jako glupo i dobili su rezultat suprotan očekivanom. Zato što su time u određenoj meri poljuljali istok i jugoistok Ukrajine. Zašto je nastala ovakva situacija? Revolucionarna situacija. Po mom mišljenju ona je stvarana od prvih dana nezavisnosti Ukrajine. Običan građanin Ukrajine, običan ukrajinski čovek patio je i za vreme Nikolaja Krvavog, i za vreme Kravčuka, i za vreme Kučme, i za vreme Juščenka, i za vreme Janukoviča. Ništa, ili skoro ništa nabolje nije krenulo. Korupcija je dostigla takve razmere da mi ovde u Rusiji ne možemo da ih zamislimo. Bogaćenje i raslojavanje društva… i kod nas takvih problema ima više nego dovoljno i kod nas su oni gorući, a u Ukrajini je to još gore, još teže, tamo je na kub i na kvadrat. Tamo je sve van svih okvira. I narod je naravno želeo promene. Ali se ne mogu podržavati nezakonite promene. Na postsovjetskim prostorima gde su političke konstrukcije još uvek jako krhke, gde su privrede slabe, mora se strogo držati Ustava. Izlaz van ustavnih granica je uvek kardinalna greška. I razumem ljude na Majdanu, mada ne pozdravljam samu činjenicu smene vlasti na taj način. Razumem te ljude, bez obzira na sve, koji i sada tamo zahtevaju ne popravljanje fasada vlasti, već zahtevaju kardinalne promene. Zašto? Zato što su navikli da jedne lopove smenjuju drugi lopovi. LJudi u regionima čak ne učestvuju u formiranju regionalnih vlasti. Mi smo imali period kada smo regionalne lidere birali tako što ih je predsednik predlagao, a lokalni saveti su to bar prihvatali, a u Ukrajini ih samo postave. Mi smo sada prešli na izbore, i od toga nema ni traga. I počeli su da za gubernatore istočnih regiona postavljaju oligarhe milijardere. Naravno da ljudi to ne prihvataju. Naravno da smatraju da su se kao rezultat nepoštene privatizacije, kao što i kod nas to mnogi smatraju, ljudi obogatili, pa su još došli i na vlast. U Dnjepropetrovsku su za gubernatora doveli gospodina Kalamojskog. On je izuzetan primer. On je čak našeg oligarha Abramoviča oduvao. Pre dve ili tri godine, kako u našim krugovima obrazovane inteligencije kažu, prefolirao ga je. Sklopili su neki ugovor, Abramovič mu je prebacio nekoliko milijardi dolara, a on nije realizovao ugovor i stavio je parice u džep. I pitao sam Abramoviča – Pa zašto ste to uradili? A on mi kaže: – Ni na pamet mi nije palo da je tako nešto moguće. Ne znam kako se to završilo, da li su realizovali ugovor ili je on dobio svoj novac, ali to se pre dve–tri godine dogodilo. To je realna situacija. I takvog prevaranta postavljaju za gubernatora u Dnjepropetrovsku. Naravno da su ljudi nezadovoljni. I dalje će biti nezadovoljni ako ovi koji sebe nazivaju legalnim vlastima nastave ovako da rade. I ono što je najvažnije: ljudi moraju da imaju pravo da odrede svoju sudbinu. Svoju, svojih porodica, svojih regiona, i podvlačim ravnopravno. Gde god da živi, u kom god regionu, čovek mora da ravnopravno učestvuje u određivanju sudbine svoje zemlje. V.P.: Da li je sadašnja vlast legitimna? Parlament delimično jeste. Svi ostali nisu. A tim pre nije vršilac dužnosti predsednika. Pravno, postoji samo jedan predsednik. Jasno je da on nema nikakvu vlast. To sam već govorio i želim da ponovim. Čisto pravno. I predsednik je Janukovič. Prema zakonima Ukrajine postoje tri načina na koja predsednik može da izgubi vlast: smrt, njegova lična ostavka i impičment. Procedura impičmenta je određena ustavom. U njoj moraju da učestvuju ustavni sud, vrhovni sud, Rada, to je duga procedura i ona nije bila sprovedena. Sa pravnog aspekta to je nesporna činjenica. Možda su baš zato ove samozvane vlasti i rasterale ustavni sud, kako se uopšte ne bi usaglašavali sa zakonodavnim normama ni Ukrajine ni Evrope. I ne samo da su rasterali ustavni sud protivpravno, nego su, obratite pažnju na ovu reč, dali nalog, nalog javnom tužilaštvu da podigne optužnice protiv članova ustavnog suda. Pa šta je to? Jel se to zove slobodno pravosuđe? Kako se to daje nalog da se podignu optužnice? Ako postoji neka povreda zakona organi pravosuđa to sami vide i sami podižu optužnice. Ali dati nalog da se podigne optužnica za krivično delo to je nonsens. V.P.: Finansijska pomoć Krimu Mi smo dali nalog da se organizuju regioni Ruske Federacije u vezi sa pružanjem odgovarajuće pomoći Krimu koji nam se obratio sa molbom da pružimo humanitarnu pomoć. I mi ćemo, naravno, to učiniti. Na koji način, kada, koliko i iz kojih izvora ne mogu da kažem jer se time bavi vlada, povezuje regione koji se graniče sa Krimom, i to ćemo uraditi, naravno. U vezi sa uvođenjem vojske. Za sada nema za tim potrebe. Ali mogućnost za to postoji. Mogu da kažem da vojna vežba koju smo nedavno održali nikako nije vezana za događaje u Ukrajini. To je vežba koju smo odavno planirali, ali naravno da nismo objavljivali jer je to iznenadna provera spremnosti odgovarajućih jedinica armije, ali je planirana odavno. Odavno mi je ministar odbrane o tome referisao, imali smo pripremljen raspored i imao je naredbu da započne tu vežbu. Kao što znate, vojna vežba je završena i juče sam izdao naredbu da se sve jedinice armije vrate na svoja stalna mesta. Šta može da bude povod za korišćenje oružanih snaga? To je krajnji, baš krajnji slučaj. Prvo, o legitimnosti. Kao što znate, nama se obratio aktuelni i legitimni, kao što sam već rekao predsednik Janukovič sa zahtevom da se koristi vojna sila za zaštitu života, slobode i zdravlja građana Ukrajine. Šta nas najviše zabrinjava? Vidimo haranje neonacista, antisemita, nacionalista u nekim delovima Ukrajine i u Kijevu. Predstavnici sredstava javnog informisanja su verovatno videli kako su jednog od gubernatora lancima, lisicama, nekim pomagalima prikovali, a zima je i hladno, na trgu, na otvorenom, polivali hladnom vodom, a posle toga su ga zatvorili u podrum i podvrgli mučenju. Pa šta je sad to? Je li to demokratija? Je li to manifestovanje demokratije. Kad smo već kod toga, on je izabran negde početkom decembra, nedavno. Čak i ako pretpostavimo da su tamo svi na vlasti korumpirani, on ništa nije ni stigao da ukrade. Kada su zauzeli zgradu Partije regiona, znate li šta se tamo dogodilo? Tamo nije bilo nikoga iz partije. Izašla su dva–tri službenika, tehnički personal. Jedan od njih, inženjer, rekao im je: Momci, molim vas, pustite žene, a ja sam inženjer, nemam nikakve veze sa politikom. U njega su odmah tu pred svima pucali, drugog, takođe iz tehničkog personala, su ubacili u podrum, bacali su na njega molotovljeve koktele i čoveka su živog spalili. Jel i to manifestacija demokratije? I kada to vidimo, onda shvatamo šta brine građane Ukrajine, i Ruse, i Ukrajince, ljude koji govore ruski, a koji žive na istoku i jugu Ukrajine. Zašto su zabrinuti. Zabrinuti su zbog takve samovolje. I ako vidimo da ta samovolja počinje da se pojavljuje u istočnim regionima i ako od nas ljudi zatraže pomoć, a zvanični zahtev aktuelnog legitimnog predsednika već imamo, zadržavamo pravo da iskoristimo sva raspoloživa sredstva za zaštitu tih građana. I to smatramo potpuno legitimnim. To je krajnja mera. I još nešto želim da vam kažem. Smatrali smo, smatramo i smatraćemo da je Ukrajina ne samo naš najbliži komšija već zaista bratska republika. A naše oružane snage su braća po oružju, prijatelji, mnogi od njih se lično poznaju i ne mislim nego sam siguran da će ukrajinski oficiri i ruski oficiri biti ne na različitim stranama već na istoj strani barikade. To potvrđuje ovo što se sada događa na Krimu. Obratite pažnju: tamo, hvala Bogu, nema ni jednog ispaljenog metka i ni jedne žrtve, osim gužve na trgu, a to je bilo pre jedne nedelje. Šta se događalo: ljudi su dolazili, blokirali jedinice oružanih snaga i objašnjavali im da treba da poštuju volju naroda koji živi na toj teritoriji. Nije bilo ni jednog sukoba. Niko nije pucao. Ni jednog pucnja nije bilo. I na taj način napeta situacija na Krimu, situacija u vezi sa mogućom upotrebom oružane sile jednostavno je splasla. Nije bilo potrebe za tim. Jedino što je bilo potrebno, i to smo i radili, pojačali smo obezbeđenje naših vojnih objekata jer su stalno dobijali pretnje. Videli smo da na Krim prebacuju pobunjenčiće iz nacionalističkih organizacija. To smo uradili, uradili smo to pravilno i blagovremeno. Polazim od toga da i istočnoj Ukrajini nećemo biti prinuđeni da uradimo nešto slično, ali hoću još jednom nešto da podvučem. Ovo što budem rekao ne ulazi u moju nadležnost i mi nemamo nameru da se mešamo. Ali smatramo da svi građani Ukrajine, ponavljam, gde god da oni žive, moraju da imaju obezbeđena jednaka prava na učešće u životu zemlje i u određivanju budućnosti te zemlje. Da sam na mestu onih koji sebe smatraju legitimnom vlašću ja bih požurio sa odgovarajućim procedurama. Zato što opštenacionalni mandat za određivanje unutrašnje, spoljne, ekonomske politike, a tim pre za određivanje budućnosti Ukrajine oni nemaju. V.P.: Tržišta Što se tržišta tiče, kao što znate, tržišta su pokazala izvesnu nervozu još pre događaja u Ukrajini, pre zaoštravanja situacije, to su izazvale promene kod Federalnih rezervi Amerike, što je učinilo privredu Amerike privlačnijom i investitori su počeli da prebacuju novac sa tržišta zemalja u razvoju na američko tržište. To je opšta tendencija, nema nikakve veze sa Ukrajinom, najviše štete mislim da je imala Indija i druge zemlje BRIKS. I Rusija isto, malo manje nego Indija, ali je pretrpela štetu. To je fundamentalni razlog, a ne Ukrajina. Što se tiče događaja u Ukrajini, da, politika na ovaj ili onaj način uvek utiče na tržišta, novac voli tišinu, mir i spokoj, a ja mislim da je ovo taktički, privremeni uticaj i privremena pojava. Novinar Izvestije: Da li ste očekivali ovako burnu reakciju od zapadnih partnera, da li možete da nam kažete detalje razgovora sa njima, jer smo imali samo zvanična saopštenja. I da li će se samit G8 održati u Sočiju, ili neće? B.P.: U vezi sa reakcijom, održavanjem samita i razgovora. Naši razgovori predstavljaju tajnu. Neki od njih se vode čak preko zatvorenih linija. Tako da smatram da nemam pravo da obnarodujem šta i kako pričam sa partnerima. Ali ću se pozvati na neka javna saopštenja mojih kolega iz zapadnih zemalja, neću im pominjati imena, ali ću prokomentarisati u celini. Evo na šta mi obraćamo pažnju. Često nas optužuju da je ono što činimo nelegitimno. Kada im postavim pitanje – A jel vi mislite da je kod vas sve legitimno, odgovaraju mi – da. Onda sam prinuđen da ih podsetim na ono šta su Sjedinjene Američke Države radile u Avganistanu, u Iraku, u Libiji, da je činjeno ili bez ikakve saglasnosti Ujedinjenih nacija, ili su rezolucije iskrivljeno koristili, kao što je to bilo u Libiji, gde je, kako se sećate, bila dozvoljena samo mogućnost da se zatvori nebo za letove avijacije vladinih snaga, a završilo se bombardovanjem i učešćem specijalnih jedinca u kopnenim operacijama. Naši partneri, a posebno Sjedinjene Američke države uvek jasno za sebe odrede svoje geopolitičke i nacionalne interese, dosledno ih se drže, a zatim se rukovodeći frazom „ko nije sa nama taj je protiv nas“ ceo ostali svet guraju ispod sebe. Ko neće da se podvuče, njega kljucaju i na kraju ga, po pravilu, dotuku. Mi polazimo sa drugačije tačke, polazimo od toga da radimo legitimno, ja sam uvek bio pristalica toga da se uvek pođe od odredaba međunarodnog prava i želim još jednom da podvučem da ako mi donesemo odluku, ako ja donesem odluku o primeni oružanih snaga, ta će odluka biti potpuno legitimna. Ona će u potpunosti odgovarati normama međunarodnog prava, jer imamo zahtev legitimnog predsednika i odgovaraće našim obavezama, a u ovom slučaju i našim željama u vezi sa zaštitom ljudi koje smatramo nama bliskima i istorijski, i u smislu opšte kulture, koji su sa nama usko povezani i ekonomski. To odgovara našim nacionalnim interesima. Zaštititi te ljude. I to je humanitarna misija. Mi ne pretendujemo na to da nekoga porobljavamo, da nekome nešto diktiramo, ali naravno da ne možemo da ostanemo po strani ako uvidimo da njih počinju da proganjaju, ubijaju, da se nad njima iživljavaju. Mnogo bih voleo da do toga ne dođe. Novinar: Kako ocenjujete reakciju zapada na događaje u Ukrajini? Rusiji prete nekakvim sankcijama i izlazak iz G8 V.P.: Što se tiče sankcija. O posledicama tih sankcija treba da misle oni koji nameravaju da ih uvedu. Mislim da u savremenom svetu, kada su svi uzajamno povezani i svi zavise jedni od drugih na ovaj ili onaj način naravno možemo jedni drugima naneti nekakvu štetu. Ali će to biti uzajamna šteta. I o tome takođe treba razmisliti. To je prvo. A drugo je i najvažnije: Već sam naveo motive za naše ponašanje. A motivi ponašanja naših partnera? Šta je njihova suština? Oni su podržali antiustavni prevrat i oružano otimanje vlasti. Proglasili su te ljude za legitimne i trude se da ih podrže. Mi smo čak i u tom slučaju puni strpljenja i spremni smo da sarađujemo, ne želimo da prekidamo saradnju. Kao što znate pre nekoliko dana dao sam nalog Vladi da se razmisli kako da se nastave kontakte sa vlastima čak u Kijevu koje ne smatramo u potpunosti legitimnima u cilju da se sačuvaju zajednički poslovi u oblasti privrede i industrije. Smatramo da su naše radnje u potpunosti obrazložene a svakojake pretnje Rusiji smatramo kontraproduktivnim i štetnim. Što se tiče osmice, ne znam. Pripremamo se za osmicu, bićemo spremni da dočekamo naše kolege ako požele da dođu, a ako neće ne moraju. Novinar V kontakte: Koliko shvatam vi smatrate premijera Krima legitimnim predstavnikom vlasti, a da li ste spremni na kontakte sa ljudima koji u Kijevu sada sebe smatraju legitimnom vlašću? V.P.: Pa sad sam rekao. Verovatno niste slušali. Novinar: Mislio sam upravo Vi na najvišem nivou V.P.: Na najvišem nivou ja tamo nemam partnera. Tamo nema predsednika. I ne može da ga bude do izbora. Što se tiče Krima, naravno. Parlament Krima formiran je 2010. godine, ako me sećanje ne vara decembra 2010. godine. NJega čini stotinu poslanika iz šest partija, i pošto je jedan nekadašnji premijer podneo ostavku parlament Krima je u skladu sa procedurama i zakonom na sednici Vrhovnog saveta Krima izabrao novog premijera. Naravno da je on legitiman. Poštovane su sve procedure predviđene zakonom. On nigde nije prekršen. A kada je pre nekoliko dana grupa naoružanih ljudi pokušala da zauzme zgradu Vrhovnog saveta Krima to je naravno izazvalo veliku zabrinutost kod stanovništva Krima. Stvorio se utisak da na Krimu žele da ponove kijevski scenario i da se tamo započne serija terorističkih napada i haos. Naravno da to zabrinjava stanovnike Krima. Zato su formirali komitet samozaštite i pod svoju kontrolu stavili sve oružane snage. Uzgred, kad sam juče pogledao belešku o tome šta su oni tamo uzeli, to je jedan dobro branjeni reon. Tamo ima nekoliko desetina S-300, nekoliko desetina sistema BUK, dvadeset dve hiljade vojnika i razno drugo naoružanje. Ali, hvala Bogu, sve je to sada, kao što sam već rekao, bez ispaljenog metka, u rukama samog naroda Krima. Novinar: LJudi koji su blokirali jedinice ukrajinske armije na Krimu su bili u uniformi koja jako liči na rusku vojnu uniformu. Jesu to bili ruski vojnici? V.P: Pogledajte ceo postsovjetski prostor. Imate uniformi i uniformi koje liče. Otidite do prodavnice kod nas i kupićete bilo koju uniformu. Novinar: I, jesu to bili ruski vojnici? V.P.: To su bile lokalne snage samozaštite. Novinar: I tako su dobro pripremljeni, jer ako uporedimo snage samozaštite u Kijevu…. V.P.: Dragi moj kolega, znate li kako su bili pripremljeni naoružani ljudi koji su harali Krimom… izvinite, ne Krimom već Kijevom? Oni su bili pripremani u odgovarajućim bazama na susednim teritorijama. U Litvaniji, Poljskoj, a i u samoj Ukrajini takođe. Imali su instruktore. Bili su pripremani tokom dugog vremenskog perioda. Ima ih na desetine, na stotine, povezani su odličnim sistemima veze. Sve funkcioniše kao sat. Jeste videli kako oni rade? Apsolutno profesionalno, kao Specnaz. Zašto mislite da na Krimu treba da bude gore? Novinar: Mogu li da dopunim svoje pitanje (predstavlja se). A da li smo mi učestvovali u njihovoj obuci? V.P.: Ne, nismo učestvovali. Novinar Moskovskog komsomoleca: Kako zamišljate budućnost Krima i da li se razmatra varijanta njegovog pripajanja Rusiji? V.P.: Nismo razmatrali, i ja smatram da samo građani koji žive na ovoj ili onoj teritoriji u uslovima kada slobode izjašnjavanja i u bezbednim uslovima mogu i treba da određuju svoju budućnost. Ako je dozvoljeno da to urade kosovski Albanci, ako je to dozvoljeno mnogima u mnogo delova sveta, pravo nacije na samoopredeljenje koje je zagarantovano, koliko mi je poznato i odgovarajućim dokumentima Ujedinjenih nacija nije ukinuto. Ali mi ni u kom slučaju nećemo inicirati takve odluke niti ćemo podgrevati takva raspoloženja. Želim da istaknem da samo sami građani koji žive na određenim teritorijama imaju pravo da određuju svoju sopstvenu sudbinu. Novinar: Ulazak vojske u Ukrajinu ste nazvali krajnjom merom, ali Vi to kao mogućnost niste u potpunosti isključili. U tom slučaju, ako se uvede vojska, može da počne rat. Da li Vas to brine? I drugo pitanje. Rekli ste da Janukovič nije izdao naređenje da se puca po ljudima. Ali neko je ipak pucao na učesnike mitinga. Jasno je da su to bili snajperisti. To su bili obučeni snajperisti. V.P.: A da li Vi znate da sada postoji stav, i među onima koji su nedavno učestvovali u mitinzima da su to bili provokatori iz jedne od opozicionih partija. Jeste to čuli? Novinar: Ne, nisam to čula. V.P.: Pogledajte te materijale, njih ima u otvorenim izvorima. Tamo je sada jako teško snaći se. Ali videli smo svi kako su pripadnici Berkuta stajali sa štitovima i kako su u njih pucali i to ne iz vazdušnog već iz vatrenog oružja. I kako su ih pogađali. To smo videli. A ko je dao naređenja na onoj strani ne znam. Znam samo šta mi je rekao Janukovič. A on mi je rekao da nije davao takva naređenja, i više od toga, dao je nalog posle potpisivanja odgovarajućeg sporazuma čak da se povuku sve jedinice milicije iz prestonice. Ako želite, reći ću Vam još više. On me je zvao telefonom, a ja sam mu rekao da to ne čini. Rekao sam mu imaćete anarhiju, biće haos u Kijevu. Rekao sam mu da čuva ljude. Nije me poslušao i, čim je povukao jedinice, odmah su zauzeli i njegove kancelarije i zgradu vlade i počeo je haos na koji sam ga upozoravao. I on traje i sada. Novinar: A to što može rat da počne, jel vas to ne brine? V.P.: Ne, to me ne brine jer nemamo nameru i nećemo ratovati protiv ukrajinskog naroda. Novinar: Ali postoji ukrajinska armija. V.P.: Molim Vas, saslušajte me pažljivo. Saslušajte me pažljivo, jer želim da me pravilno razumete. Mi ćemo doneti takvu odluku samo zbog zaštite ukrajinskih građana. I neka proba neki vojnik da puca u svoje ljude. Iza kojih ćemo mi stajati. Ne ispred nego iza. Neka proba da puca na žene i decu. Da vidim tog koji će izdati takvo naređenje u Ukrajini. Novinar: U vezi sa onim što se sada događa sa pripadnicima Berkuta u Ukrajini, posebno sa povređenima, pre svega u Kijevu, situacija je sve gora. Pripadnici Berkuta koji se nalaze u bolnicama ne samo da nemaju lečenje, već im ne daju ni hranu. NJihove porodice, pripadnici Berkuta koji su stariji, posebno oni koji žive u samačkim hotelima, jednostavno ne mogu da izađu na ulicu. Oko tih zgrada stoje barikade i samo čekaju da ih ponize. Može li Rusija nešto da uradi da se pomogne tim porodicama i tim ljudima? V.P.: Da. To je pitanje koje nas jako zabrinjava. Nisu to pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije. Nismo mi tamo rukovodili situacijom. Iz čisto humanitarnih razloga bilo bi pravilno da naše organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, zamoliću Vladimira Petroviča Lukina da ili sam, ili sa kolegama sa kojima je učestvovao u izradi poznatog nam dokumenta od 21. februara ove godine, sa predstavnicima Francuske, Nemačke i Poljske, da izađu na lice mesta da vide šta se tamo događa sa tim pripadnicima Berkuta koji su izvršavali naređenja jer su vojnici. Stajali su tamo ispred metaka, na njih su bacali molotovljeve koktele, povređeni su i smešteni u bolnicu. Teško mi je i da zamislim. Kod nas i za vreme rata… Ratne zarobljenike za vreme rata i hrane i leče. Prestali su da ih leče, ne daju im hranu i još su opkolili zgrade u kojima žive njihove porodice i iživljavaju se nad njima. Mislim da organizacije za zaštitu ljudskih prava moraju na to da obrate pažnju. Mi smo, sa svoje strane, spremni da ih primimo na lečenje u Rusiju. Izvolite. Novinar Prvog kanala: Savete Federacije Vam je predložio da u odgovor na oštru izjavu državnog sekretara SAD povučete ambasadora Rusije. V.P.: Državni sekretar jeste važna ličnost, ali on nije krajnja instanca koja određuje spoljnu politiku Sjedinjenih Država. Mi vidimo izjave raznih političara, predstavnika raznih političkih snaga. To je krajnja mera. Ako bude potrebno i ona će biti upotrebljena. Ne bih to voleo jer mislim da je za saradnju na međunarodnom nivou u ekonomiji, politici i međunarodnoj bezbednosti zainteresovana ne samo Rusija sa njenim partnerima, već i da su naši partneri zainteresovani za saradnju sa nama. Vrlo je lako porušiti te instrumente saradnje i vrlo će teško biti iznova ih stvoriti. Novinar: Da li je Rusija imala učešća u određivanju sudbine Janukoviča i šta Vi mislite, kako će se ona dalje odvijati? V.P.: Veoma mi je teško da kažem bilo šta o tome, nisam to pažljivo analizirao. Mislim da političku budućnost nema. A šta to znači imati učešća u određivanju sudbine? Mi smo to učinili samo iz humanitarnih razloga. Mislim da je smrt najjednostavniji način da se izbavite od legitimnog predsednika i da bi se to i dogodilo. Mislim da bi ga tamo ubili. A kad smo već kod toga, postavlja se pitanje – zašto. Obratite pažnju. Od čega je počelo celo to ludilo? Šta je poslužilo kao okidač. Poslužilo je to da on nije potpisao sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Danas to izgleda kao nekakva glupost, smešno je čak govoriti o tome. Evo na šta hoću da obratim vašu pažnju: on nije odbio da potpiše sporazum o pridruživanju. Rekao je da su ga analizirali i da sadržaj ne odgovara nacionalnim interesima Ukrajine. Rekao je da oni ne mogu da naglo povećaju cene energenata za stanovništvo zato što se stanovništvo odavno nalazi u teškoj situaciji. Mi ne možemo da uradimo ni ovo, ni ono ni peto, ni deseto. Ne možemo naživo da prekinemo veze sa Rusijom zato što imamo ogromnu saradnju. Već sam pričao da imamo 7,5 milijardi dolara, oni imaju izvoz od 14 milijardi dolara a roba u vrednosti od 5 milijardi izvozi se u Rusiju i to je sve roba za drugu i treću preradu, odnosno celokupna mašinska industrija izvozi se u Rusiju. Zapad ne kupuje ništa ukrajinsko. I sad uzeti i to prekinuti, uvesti u ukrajinsku privredu tehničke standarde evropske, po kojima mi za sada, hvala Bogu, ne radimo. Ne hvala Bogu, ali ne radimo, mi ćemo nekad dostići te standarde, ali sada ne radimo po njima. Sledećeg dana će se prekinuti ti odnosi i preduzeća će zaustaviti proizvodnju. Povećaće se nezaposlenost. I šta je on rekao: Ne mogu to da uradim tako naglo. Hajde da dodatno razmotrimo. Pa on nije odbio da potpiše. Zamolio je za mogućnost da se dodatno razmotri taj dokument. I odmah je počela hajka. A jel on nije radio u okvirima svojih ovlašćenja? On je radio apsolutno u okviru svojih ovlašćenja. Ništa nije prekršio. To je jednostavno bio povod kako bi se podržale snage opozicije njemu u borbi za vlast. U celini, ni u tome nema ničeg posebnog. Ali zar se moglo dovesti do anarhije, do antiustavnog prevrata, i preuzimanja vlasti oružanim putem? A zatim gurnuti zemlju u ovakav haos, u kome se ona sada nalazi. Mislim da je to nedopustivo. Ovo nije prvi put da naši zapadni partneri to čine u Ukrajini. Ponekad imam utisak kao da tamo iza velike bare u Americi sede neki ljudi u nekoj laboratoriji i kao na pacovima vrše eksperimente, ne razumevajući posledice onoga što rade. Zašto je trebalo ovo raditi? Ko to može da objasni? Mislim da nema nikakvog objašnjenja za ovo. Slično je bilo za vreme prvog Majdana, kada istom ovom Janukoviču nisu dopustili da preuzme vlast. Zašto je trebalo da se organizuje treći krug izbora. Pretvorili su u farsu. Politički život u Ukrajini su pretvorili u farsu. Ustav se ne poštuje. Mi pokazujemo ljudima da ako neko jedan može nešto da prekrši, onda to pravo imaju i svi ostali. I počinje haos. Eto u čemu je opasnost. Naše društvo treba da se razvija na drugim tradicijama. Na tradicijama poštovanja osnovnog zakona zemlje i svih drugih zakona. Naravno, ne uspeva uvek sve, ali raditi na ovaj način, kao slon u porcelanskoj radnji, smatram da je to kontraproduktivno i veoma opasno. Transkript i prevod Maja Tešić Izvor FB Reporter/Stanje stvari, Novi Standard