Pravda

Predsednik Organizacionog odbora proslave Dr Radivoj Radosav koji je evocirao uspomene na dane prve šampionske generacije čii je i sam bio deo i podsetio se na proslavu 50 godina od osnivanja kluba. Poželeo je svojoj Vojvodini da poživi večno i da naredna rođendanska torta bude teška bar 250 kg. Jedan od predvodnika novog talasa Vojvodine, supertalentovani Mijat Gaćinović je ispred igrača pročitao poruku prvotimaca Voše, nakon čega su spomen ploču zajednički otkrili Dr Radivoj Radosav i Marina Šijakov, unuka jednog od osnivača kluba. Novonastali klub nije slučajno dobio naziv Vojvodina. Ovim imenom je snažno naglašen srpski karakter novog kluba, jer je sa njim pokušano da se vaskrsne sećanje na "Vojvodstvo Srbiju i Tamiški Banat" (koje je trajalo od 1849-1861. godine) u kom su Srbi, bar na papiru, trebali da imaju kulturno-političku autonomiju u Habzburškoj carevini. Oko novog kluba se brzo okupila mladež Podbare i Salajke. Vojvodina onda nije imala svoj teren pa se treniralo na poljančetu “Četiri krajcare“ na kraju današnje Šumadijske ulice (Novi Sad je tada imao oko 34.000 stanovnika). Prve dresove je sašila majka fudbalera Milorada Milićevića i bili su svetlo plave boje. Prva utakmica odigrana u junu 1914. godine u Kovilju, protiv lokalnog kluba Šajkaš (osnovan 1908. godine). Motiv za odabir ovog protivnika bila je čista ljubav, koja i nas danas veže za Staru damu - devojka fudbalera Vojvodine LJubojevića, koju je on želeo da impresionira. FK Vojvodina, iako je tada bila novorođenče, pokazala je odmah zube i protiv iskusnijeg protivnika, Novosađani su ostvarili ubedljivu pobedu od 5-0. U tom timu Vojvodine uglavnom su igrali đaci i studenti koji su bili na letnjem raspustu. Potonja ratna zbivanja su odredila da utakmica sa Šajkašem bude prva i jedina utakmica Vojvodine sve do oslobođenja 1918. godine. IZVOR: Pravda, fkvojvodina.com, fkvojvodina.rs