Pravda

- Preduslov svih uslova ekonomskog i privrednog napretka jeste energetska bezbednost i stabilnost, jer kao energetski zavisna i slabašna zemlja nemamo nikakve šanse da pokrenemo posrnulu privredu. Taj uslov stabilnosti može se ispuniti kroz istorijski projekat Južnog toka i realizaciju projekta “Đerdap 3”, kao i kroz izgradnju gasnih energana. Takođe, kandidujemo program ekonomskog patriotizma, koji podrazumeva izmenu Zakona o bankarskom sistemu kako bi se omogućilo mikrofinansiranje malih i srednjih preduzeća po daleko povoljnijim uslovima nego sada, brendiranje Srbije kao područja bez GMO proizvoda i proizvodnju zdrave hrane kao strateški bitan pravac - kaže Parović. Jedini ste digli glas protiv kanonizacije Alozija Stepinca? Uverenja sam da je nakaradni i pogrešno postavljen sistem sačinjen po meri jednih te istih koji vladaju već četvrt veka Srbijom gurajući je u propast, zapravo izazvao jednu autističnost kod društva koja dolazi do izražaja kada je potrebno zaštiti nacionalne interese. Prosto je neverovatno da je Treća Srbija, nažalost jedina, digla glas protiv kanonizacije Stepinca zbog njegove podrške ustaškog ideologiji, ali je neverovatno da ostali politički faktori ćute i kada su druge teme u pitanju. Recimo, nekoliko desetina hiljada građana sa severa zemlje apliciralo je za mađarski pasoš – znači li to da ćemo za deset ili dvadeset godina umesto otvaranja pitanja položaja Mađara u Vojvodini, imati otvaranja pitanja mađarskih državljana u Vojvodini? Sve su to situaije gde država mora da reaguje! Činjenica da sve dosadašnje vlasti nisu zaštitile nacionalni interes, mogu značiti samo tri stvari: ili da ne znamo koji nam je nacionalni interes, ili da se iz nekog razloga plašimo da ga zaštitimo ili da su vlasti imale i imaju prečih posla od zaštite nacionalnih interesa. Taj apsurd da je onima kojima predstavljaju Srbije nešto bitnije od interesa Srbije, jedan je od odgovora na pitanje kako smo kao društvo stigli u katastrofalno stanje u kojem se nalazimo. Uprkos svemu, Treća Srbija će uvek, bez dileme i ustezanja, javno i nedvosmisleno braniti ono što smatra nacionalnim interesom. Kako gledate na odnos Srbije prema Srbima u regionu? Taj odnos odavno nije materinski, a sada više nije ni maćehinski – usudio bih se reći da odnos prema Srbima u regionu praktično ne postoji. Za kvazi-elite koje vode Srbiju, ti ljudi su otpisani, precrtani i briga su nekog drugog, kao da ne postoje! Treća Srbija insistira na što aktivnijem odnosu, na punoj podršci države u ostvarenju njihovih prava i pokretanju brojnih pitanja koja su za te ljude životno značajna, a izbegavaju se jer su navodno “nezgodna”. Mi ne prihvatamo formulaciju “nezgodno” kada su u pitanju interesi naših sunarodnika, a jedini smo od svih političkih partija, daleko pre kampanje, obišli predstavnike Srba u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i ostvarili uspešnu saradnju sa njima. Kakav je stav Treće Srbije prema Briselskom sporazumu? Treća Srbija je protiv Briselskog sporazuma. Za nas su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Tako je bilo i tako će uvek biti. Naša politika prema KiM usmerena je prema Srbima koji tamo žive i koji su branioci našeg suvereniteta. Treća Srbija će učiniti sve da u decenijama koje dolaze broj Srba na KiM bude barem pola miliona. Treća Srbija je predložila decentralizaciju za koju tvrdite da je “društveno i nacionalno odgovorna”. Šta to konkretno znači i po čemu se vaš model razlikuje od do sada predloženih? Mi smatramo da je potrebno sprovesti decentralizaciju kako bi Srbija ojačala kao država, a državna uprava postala brža, jednostavnija, efikasnija i jeftinija. U našem konceptu, brinemo se o Srbiji kao celini i želimo da svi delovi Srbije budu deo te funkcionalne celine, a ne favorizujemo samo jedan deo teritorije, iz bilo kojeg razloga. Mi predlažemo da Srbija umesto sadašnjih šest ima svega tri nivoa vlasti: centalnu, jake, efikasne i u radu samostalne lokalne samouprave i saveze opština kao sponu. Takođe, predlažemo dekoncentraciju vlasti iz Beograda, kako bi prestonica bila u Novom Sadu, sedište vojske u Nišu, a policije u Kragujevcu. Na taj način bi poslali jasnu poruku i osujetili separatističke tendencije na severu, a istovremeno odgovorili bezbednosnim izazovima na jugu zemlje. Jedni ste od najglasnijih kritičara pokrajinske administracije Bojana Pajtića. Na čemu temeljite te kritike? Na činjenicama. U najkraćem, za vreme njegove vlasti, Vojvodina je postala sigurna kuća za Šarića i Opačice, a loš teren za sve vredne ljude – privreda je uništena, fondovi opustošeni preko fantomskih projekata, agrar u velikom problem, a pokrajina je postala nerazvijen region. Istovremeno, Vojvodina je u nestauvnom položaju, a separatističke tendencije su sve otvorenije. Pored Statuta koji se “kandiduje” da bude iznad Ustava, vi danas imate vojvođansku zastavu i grb, Vladu Vojvodine, imali ste parabankarsku organizaciju u obliku RBV, Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, kancelariju u Briselu, tražili su vojvođansku policiju i vojvođansku poresku upravu. Preko bilborda su pozivali ljude da se izjašnjavaju kao Vojvođani! Treća Srbija smatra pogubnim kako nelegalne i kriminalne aktivnosti Bojana Pajtića i njegove administracije, tako i one aktivnosti koje direktno utiču na destabilizaciju Srbije i vode ka pravljenju države u državi sada, a nezavisne Vojvodine sutra. Zato insistiramo na što hitnijim pokrajinskim izborima, jer smo sigurni da je velika većina protiv te štetne i antidržavne politike Vaša kampanja se zvanično zove “Za sve vredne ljude”. Ko su ti vredni ljudi kojima se obraćate i šta im nudite? Vredni ljudi su tiha većina u Srbiji – čestiti, pošteni, lojalni građani koji pokušavaju da se obrazuju, stvaraju, rade, formiraju porodice, napreduju, a da ih pritom sistem sabotira, umesto podržava i da je postavljen protiv, umesto za njih. Mi verujemo da Srbija može postati društvo vrednih ljudi i da može biti krojeno po njihovoj meri, a sigurni smo da smo mi glas te tihe većine. Zapravo, mi verujemo da smo tu zbog svih vrednih ljudi, za sve vredne ljude – zbog Nemanjića koji su konstitutisali prvu srpsku državu, zbog Karađorđevih i Miloševih ustanika na čijim krilima je sagrađena druga srpska država, zbog oslobodilaca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, ali i zbog vrednih ljudi danas. Prema prvima imamo dug, a prema drugima odgovornost da napravimo treću Srbiju koja će naći svoje mesto u svetskim tokovima, ali kojoj ti tokovi neće biti važniji od nje same. Izvor: Pravda