Pravda

Tokom dve decenije nakon raspada SSSR, pretvorila se u jednu od najslabijih na postsovjetskom prostoru. Slab socijalni položaj bitno je smanjio moral oficira, a polovina ratne tehnike - ne funkcioniše. Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk izrazio je spremnost da u slučaju agresije na Republiku Krim lično da oružani otpor. „Imam 80 godina, ali uzeću oružje i braniću svoju zemlju. Svaki građanin će braniti svoju teritoriju i dvoj dom“ - napisao je na svom blogu bivši ukrajinski predsednik. Kravčuk je ovim rečima jasno stavio do znanja da ne računa na svoju nacionalnu armiju. A upravo su sa njegovim dolaskom na vlast otpočele reforme oružanih snaga čija je suština bila ograničavanje i rasformiranje armije. Trojicu bivših predsednika - Leonida Kravčuka, Leonida Kučmu i Viktora Juščenka - više puta su optuživali za slabljenje odbrambene sposobnosti zemlje. U skladu sa nedavno objavljenom reformom ukrajinske armije, njeno brojno stanje u naredne četri godine treba da bude smanjeno sa 192 hiljade na 70 hiljada ljudi. Do 2017. godine bilo je u planu da se ukine obavezno služenje vojnog roka. Takve planove proklamovao je 2012. godine sam Viktor Janukovič. Međutim, zbog poslednjih događaja reforma armije može biti preispitana. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nasledila jednu od najmoćnijih armijskih grupa u Evropi koja je bila opremljena nuklearnim oružjem i savremenim naoružanjem. NJen broj dostizao je 700 hiljada ljudi. Nakon toga Ukrajina je odustala od nuklearnog naoružanja, naglo smanjila broj vojnika, naoružanja i tehničkih sredstava. Armija je 2012.godine imala 184 hiljade vojnika i 139 hiljada starešina i po brojnom stanju je bila peta armija u Evropi. Za poslednjih 20 godina, Prikarpatski, Odeski i Kijevski vojni okrug pretvoreni su u Zapadnu i Južnu komandu i komandu Ratne mornarice. Divizije su postale brigade (dve tenkovske, osam mehanizovanih, jedna vazdušno-desantna, dve motorizovane, jedna raketna i tri artiljerijske), i 20 pukova među kojima su i tri puka specnaza. Ukupno brojno stanje kopnenih snaga premašuje 57 hiljada ljudi, vojno-pomorske snage broje 14, ratno vazduhoplovstvo - 42 hiljade. Ukrajina ima ukupno oko 2300 tenkova, veše od 3700 BBM, oko 3 hiljade artiljerijskih sistema, 500 borbenih aviona i više od stotinu jurišnih helikoptera. Ukrajina poseduje i 30 ratnih brodova na čelu sa brodom predvodnikom ratne mornarice „Getmanom Sagajdačnim“. Ima i četiri protivpodmornička aviona i osam helikoptera. Međutim, stručnjaci tvrde da je samo polovina upotrebljiva. Ukrajina ima 26 raketnih sistema najrazličitijih vrsta. Međutim, to je nedovoljno da bi se pokrila čitava teritorija zemlje. Osnovu ukrajinske armije čine tenkovske jedinice, pre svega T-64 Bulat i Oplot, a ima ih više od 2000 komada. Jedinice su pretežno dislocirane u centralnom i zapadnom delu zemlje, gde se takođe nalaze i raketne brigade kao i sredstva protivtenkovske i protivvazdušne odbrane. U slučaju da počne vojna operacija, Ukrajina bi mogla da angažuje mornaričku pešadiju, vazduhoplovne snage i avijaciju jer poseduje sedam borbenih brigada lovaca. NJen njudarniji avion u arsenalu je frontovski bombarder Su-24M. Strateška avijacija je u potpunosti likvidirana (posle raspada SSSR Ukrajini je ostalo 30 strateških bombardera Tu-160, ali ih je ona '90-tih poslala u otpad). Osnovni problem ukrajinske armije je nizak nivo materijalnog stanja oficira i bilo kakvo odsustvo socijalne zaštite. Među armijama bivšeg Sovjetskog Saveza samo Moldavija ima skromnija finansijska izdvajanja za vojsku od Ukrajine. Ukrajinski mlađi oficiri (komandir voda ili komandir čete) dobijaju 250-300 dolara mesečno. Poručnik male i kompaktne letonske armije mesečno dobija gotovo 800 dolara, a poručnik u ruskoj armiji - više od 50 hiljada rubalja, što je oko 1300 dolara. Vrhovna Rada je prvi put pretprošle godine za sve vreme postojanja zemlje predvidela u budžetu sredstva za izgradnju i dodelu stanova vojnim licima. Vojni budžet u 2013. godini iznosio je manje od 2 milijarde dolara, to jest na jednog vojnika Ukrajina je trošila oko pet puta manje od ruske i 30 puta manje od poljske armije. Ukrajina ima izvozno orijentisan vojni kompleks koji je angažovan samo u oblasti proizvodnje starih sistema, tako da suštinski zaostaje za susedima koji aktivno modernizuju svoje armije. Izvor: Fakti