Pravda

Vladimir Putin poslao je prošle godine jasnu poruku Kanadi nakon što je severnoamerička država poželela proširiti svoju teritoriju na Arktiku. "Želeo bih posvetiti posebnu pažnju infrastrukturi i vojnim jedinicama na Arktiku", rekao je Putin i dodao da zemlja mora štititi svoje nacionalne interese na njemu. Rusija na Arktiku ima 10 mornaričkih vojnih luka koje mogu servisirati potrebe nuklearnih podmornica, a započela je i sa obnovom arktičkih uzletišta. Ruska Severna flota, smeštena u Severomorsku na obali Barencovog mora, ima 80-ak brodova. Tu je 35 podmornica, šest nosača raketa, nuklearni ratni brod Petar Veliki... Ruski interes na Arktiku primarno je eksploatisanje prirodnih resursa i osiguravanje morskih transportnih ruta. Kao primer, za podvodni greben Lomonosov bore se Rusi, Kanađani i Danci i svi tvrde da je on produžetak njihove teritorije. Antarktik Antarktik je mesto koje bi u budućnosti moglo biti novo žarište geopolitičkih interesnih igara. Nedavno su se tamo pojavili ledolomci iz Rusije, Kine, SAD-a i Australije. Kao i Arktik, krajnji jug planete primamljiv je zbog velikih prirodnih bogatstava – nafte, ruda i gasa. Do 2048. na snazi je Antarktički ugovor kojim su se države složile da nijedna od njih nema pravo svojatanja ili pripajanja bilo kojeg dela ovog kontinenta. No, kao što je poznato iz istorije, ugovori i sporazumi tu su često – da bi se kršili. Kurilska ostrva Ovaj arhipelag predmet je spora između Rusije i Japana. Kada je ruski predsednik Dmitrij Medvedev 2011. godine posetio ostrva, Japanci su poludeli. Reč je bila o prvoj poseti spornim ostrvima nekog ruskog lidera, iako su ona formalno u sastavu Ruske Federacije. Japanski premijer Naoto Kan nazvao je posetu "velikim i neoprostivim skandalom", a zvaničnici u Tokiju tražili su ponavljanje zahteva za povratak Sahalinskih ostrva, koje su Sovjeti anektirali, Japanu. Ruski odgovor bilo je jačanje vojne prisutnosti na Sahaline. Krajem prošle godine dogovoren je sastanak japanskih i ruskih čelnika o mirovnom ugovoru i teritorijalnom sporu. Belorusija Vladimir Putin je pored kraj prošle godine izrazio zadovoljstvo što će 2015. godine krenuti ekonomska unija sa Belorusijom i Kazahstanom koja će zameniti mnogo labaviju Evroazijsku carinsku uniju. Belorusija je ekonomski zavisna o Rusiji, što dokazuje pozajmica od dve milijarde dolara koju će Rusija ove godine dati Belorusiji. Zanimljivo, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko odbio je ruskom premijeru Putinu dati potporu za invaziju na Ukrajinu. "Mi Ukrajinu vidimo kao jedinstvenu. Nitko ne bi trebao deliti ovu veliku zemlju", izjavio je. U razgovoru sa bivšim ukrajinskim predsjednikom Leonidom Kučmom, Lukašenko je izrazio svoju podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu, piše Belarus Dajdžest. Boji li se Lukašenko ukrajinskog sindroma? Belorusija je dugogodišnji san ruskih patriota, što dokazuje i Putin koji je nakon dolaska na vlast izrazio želju da se Belorusija pridruži Ruskoj Federaciji.  Južna Osetija i Abhazija Zbog ove dve odmetnute države Gruzija i Rusija zaratile su 2008. godine. Nakon što su proglasile nezavisnost, priznalo ih je tek nekoliko država, među kojima i Rusija. Putin je prošle godine posjetio Abhaziju i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Ankvabom. Poručio je njemu i južnoosetijskom predsedniku Leonidu Tibilovu da će im Rusija nastaviti pružati pomoć i podršku. Na to su odmah reagovali Gruzijci, nazvavši to pokušajem da se uzurpira gruzijski suverenitet i teritorijalni integritet. Nejasna je budućnost ovih dvaju država, ali kako graniče s Rusijom – sve je moguće. Izvor: Dnevno.hr