Od 2006. do danas šest testiranja nuklearne bombe 

Iako je Severna Koreja 2005. obećala da će prekinuti svoj nuklearni program u zamenu za pomoć u proizvodnji energije, 2006. je izvršila svoje prvo podzemno testiranje nuklearne bombe. Seizmička merenja su pokazala da je bomba bila znatno manja od onih koje je SAD bacio na Hirošimu i Nagasaki 1945. Iste godine je prvi put testirala i balistički projektil. 

Savet bezbednosti UN-a odgovorio je nametanjem opsežnih sankcija, na šta je Severna Koreja nastavila sa svojom taktikom zavaravanja međunarodne zajednice. Nakon pregovora sa SAD-om, Južnom Korejom, Japanom, Rusijom i svojim glavnim trgovinskim partnerom i političkim saveznikom Kinom, potpisala je novi sporazum o demontiranju svojih pogona za proizvodnju nuklearnog oružja u zamenu za pomoć u hrani i ostalim potrepštinama. Nakon što je ponovo odbila pristup inspektorima, 2009. je izvršila drugo testiranje nuklearne bombe, na što joj je SB UN nametnuo nove sankcije. 

Kim DŽong Un došao je na vlast kao 27-godišnjak nakon smrti svog oca 2011. te brzo i brutalno učvrstio svoju vlast. 2013. je pogubio svog ujaka Jang Song Taeka, koji je u zvaničnom saopštenju Pjongjanga opisan kao "odvratni ljudski šljam, gori od psa, koji je počinio tri puta prokleta dela izdaje". 

Iste godine je izvršio treće nuklearno testiranje, koje je njegova komisija za nacionalnu odbranu otvoreno opisala kao pripremu za skoru "totalnu akciju" protiv SAD-a, "zakletog neprijatelja korejskog naroda". 2016. je izvedeno četvrto i peto testiranje - ovo peto bilo je najveće do danas, s bombom za koju se procenjuje da je bila snažna kao ona bačena na Nagasaki - 10 do 20 kilotona, prenosi zagrebački portal "Indeks". 

Posljednja prepreka sposobnosti Severne Koreje za nuklearni napad je tehnologija lansiranja nuklearne bojeve glave na balističkom projektilu. Iako je već uspešno lansirala više balističkih projektila (poslednji u julu ove godine), a američka obaveštajna agencija DIA smatra da ima i bojevu glavu dovoljno malenu za instaliranje na projektil, ne zna se može li ona "preživeti" lansiranje u svemir i ponovni ulazak u atmosferu nadomak cilja. Stručnjaci procenjuju da bi Pjongjang mogao da ima potpuno funkcionalni interkontinentalni balistički projektil s nuklearnom glavom već do 2020. godine 

Bitni datumi severnokorejskog nuklearnog programa, od prvih napetosti 1989. do sad 

Američki satelitski snimci otkrili su postojanje nuklearnog centra u Jongbjonu, severno od Pjongjanga. Vašington je optužio Severnu Koreju da razvija nuklearno oružje, što je komunistički režim opovrgnuo. 

21. oktobra, tri meseca posle smrti severnokorejskog čelnika Kim Il Sunga kog je zamenio sin Kim DŽong Il Pjongjang je s Vašingtonom potpisao bilateralni sporazum. Severna Koreja se obavezala da će ukinuti svoj vojni nuklearni program u zamenu za gradnju civilnih reaktora. 

U oktobru 2002. Vašington je optužio Pjongjang da ima tajni program obogaćivanja urana, kršeći time sporazum iz 1994. U decembru, Severna Koreja proterala je inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). 

U januaru 2003. povukla se iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, a u junu priznala da želi da razvije nuklearno oružje. Dve godine kasnije objavila je da ga poseduje. 

Severna Koreja sprovela je 9. oktobra prvi nuklearni test. Savet bezbednosti UN-a izglasao je uvođenje sankcija, koje su proširene u nekoliko navrata. U junu je Severna Koreja izvela eksperimentalna lansiranja sedam projektila, uključujući projektil dalekog dometa Taepodong-2. 

Pjongjang je 13. februara pristao da ukine svoj nuklearni program i primi inspektore IAEA-e u zamenu za milion tona goriva i skidanje sa američkog spiska terorističkih država. U maju, IAEA je objavila da je nuklearni kompleks u Jongbjonu zatvoren. 

Severna Koreja lansirala je 5. aprila raketu dalekog dometa koja je pala u Tihi okean. Za Vašington, Tokio i Seul, reč je bila o prikrivenom testiranju projektila Taepodong-2. Pjongjang je napustio pregovore s pet velesila (Južna Koreja, Kina, Rusija, SAD i Japan) pokrenute u avgustu 2003. Odlučio je da reaktivira svoj nuklearni program i prekine suradnju s IAEA-om. 

Severna Koreja objavila je 25. maja da je "uspešno" izvela drugi podzemni nuklearni test. 

Kim DŽong Il umro je 19. novembra. NJegov mlađi sin Kim DŽong Un, mlađi od 30 godina, preuzima njegovo mesto. 

Severna Koreja izvodi 12. februara treći podzemni nuklearni test, manjih razmjera. 

Severna Koreja izvodi 6. januara četvrti podzemni nuklearni test. Tvrdi da je testirala hidrogensku bombu, u šta je većina stručnjaka sumnjala. SB UN usvaja do tada najstrože sankcije protiv Pjongjanga. 

Pjongjang je potom 9. septembra objavio da je izveo peti nuklearni test, male nuklearne bojne glave koja se može staviti na projektil. To je bio "najsnažniji" test do tada, po Seulu. 

Američki predsednik Donald Tramp poslao je 8. aprila prema Korejskom poluostrvu nosač aviona Karl Vinson, u pratnji tri ratna broda, nakon što je Severna Koreja ispalila balistički projektil u Japansko more. Pogledajte OVDE kako su Korejci testirali hidrogenski bombu. Izvor: B92