Pravda

Glavni zahtevi demonstranata bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd, zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka. Oko podneva, policija je krenula u razbijanje demonstracija. Lideri opozicije su se sklonili u zgradu Narodnog pozorišta, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović. Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom. Na prebijanje demonstranata Vuk Drašković sa balkona odgovara pozivom na "juriš". Demonstranti su pružili žestok otpor, što se pretvorilo u višečasovne sukobe sa policijom. U sukobima je povređeno više od 200 ljudi. U Masarikovoj ulici, bežeći od demonstranata, poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Nešto kasnije, policija upotrebljava vatreno oružje i ubija sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića. U popodnevnim časovima, vlast je izvela tenkove na beogradske ulice. Uhapšen je lider SPO-a Vuk Drašković i zabranjen rad Televizije Studio B i Radija B92. Slobodan Milošević je demonstrante nazvao snagama haosa i bezumlja. Bio je to početak uličnih protesta opozicije u Srbiji, na koje je vlast odgovorila silom. Odgovor na državnu represiju stigao je sledećeg dana iz Studentskog grada, kada su ka Terazijskoj česmi krenuli studenti. Počela je srpska Plišana revolucija. [caption id="attachment_338392" align="aligncenter" width="650"] Demonstracije su konačno razbijene tenkovima[/caption] Posle nekoliko dana protesta, usvojeni su zahtevi studenata, iz zatvora je pušten Vuk Drašković, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, a Studio B i Radio B92 su nastavili da rade. Izvor: RTS