Pravda

Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, koji je jedan od organizatora skupa, rekao je da je među glavnim zadacima nove vlade donošenje medijskih zakona, podsetivši da je medijska strategija usvojena pre dve i po godine, a da zakona još nema. Prema njegovim rečima, tri najveća problema u srpskim medijima su autocenzura i nedostak istraživačkog novinarstva, nepostojanje transparentnosti vlasništva i porast tabloida. "Mediji su osnov demokratske države", naglasio je Kacin i dodao da često nedostaje kritička analiza dogadaja. On je naveo i da se često dešava da mediji objavljuju podatke o određenim istragama koji bi trebalo da budu poverljivi, čime je, kako kaže, ugrožena pravna država. Kacin je podsetio da će stanje u medijima biti predmet pregovora o pridruživanju i to u nekoliko poglavlja, uključujući i ključno poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava. On je ukazao da napadači na novinare često ostaju nekažnjeni i pozdravio osnivanje Komisije za istraživanje ubistva novinara. Šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević istakla je rešenost vlade da u najskorije vreme podnese skupštini predloge medijskih zakona, ali je ukazala da je još važnije da se ti zakoni potom i primene. Predsednica Udruženja novinara Srbije LJiljana Smajlović kritikovala je vladu zato što se izveštaj Verice Barać o korupciji u medijima još nije našao na stolu. Ona je navela da će UNS tražiti da se u medijske zakone ugradi obaveza medija da prikažu na koji način se finansiraju, ne samo kad je reč o novcu koji dobijaju od vlade i nevladinih organizacija u Srbiji, nego i od stranih država i međunarodnih organizacija. "Još nemamo znakova da će to Evropska komisija podržati, a mi smo već iskusili da, ako Brisel ne zanima, ne zanima ni vladu, i to neće naći svoj put ka zakonu", rekla je Smajlović. Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da ni posle dve i po godine od usvajanja medijske strategije Srbija nije donela zakone, ali i naglasio da je u međuvremenu došlo do dva izborna procesa i rekonstrukcije vlade. Mirković je podsetio da su nacrti zakona o javnom informisanju, koji je krovni medijski zakon, i zakona o elektronskim medijima, na ekspertizi u Briselu i da ministarstvo "svakog dana" očekuje komentare koji će biti analizirani i implementrirani u tekst zakona. On je dodao da radna grupa radi na usaglašavanju teksta trećeg zakona, o javnim medijskim servisima, u delu koji se odnosi na finansiranje RTS i RTV i da očekuje da tokom sledećih nedelja izađe sa konkretnim predlogom o stabilnom finansiranju ta dva medija. Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić rekao je da je srpska politička elita izgubila godine ne čineći ništa da se medijska slika i položaj novinara poboljša. Janjić je rekao da je tabloidizacija veoma opasan problem koji zahvata ne samo medije, već celo društvo. Direktorka BIRN Gordana Igrić rekla je da je za vreme vladavine DS stvoren veoma jasan sistem kontrolisanja medija koje su naredne vlade nasledile i razvile. Po njenoj oceni, mediji su dovedeni u situaciju da unapred odustaju od neprijatnih pitanja i istraživačkih tekstova. "Predaju se unapred, čak i pre nego što vlast od njih bilo šta zatraži", rekla je Gordana Igrić. Više učesnika u raspravi saglasilo se da su marketinške agencije, koje su često pod indirektnom kontrolom vlasti, još jedno sredstvo za suptilnu kontrolu medija. Panel pod naslovom "Progovori, Srbijo" (Speak up) u Spoljno-političkom komitetu EP organizovalo je Liberalno-demokratska grupa evropskih poslanika, kojoj pripada i Jelko Kacin. Izvor: Tanjug