Pravda

Naime, ovakav pogled na ukrajinsku krizu najviše prouzrokuje poslednja izjava Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije, koji je rekao da Rusija neće prisjedinjavati jugoistočne regione Ukrajine u sastav Ruske Federacije. On je istakao da "to nije interes Rusije", nego da Rusija veruje u obećanja ukrajinskih vlasti da će omogućiti regionima na jugoistoku zemlje veća ovlašćenja i samoupravne slobode kroz ustavne reforme. "To je najvažnija stvar koja se mora uraditi sada u Ukrajini." - istakao je Lavrov. Ovakvo "spuštanje lopte" je propraćeno paralelnim Putinovim pozivom Evropi da stvar preuzmu u svoje ruke. Vladimir Putin, prvi čovek Rusije, jasno upućuje poruku Evropljanima da je "Ukrajina evropski problem". On je poslednjim pismom o gasnim problemima sa Ukrajinom upućenom svim liderima Evrope upravo "ukrajinsku krizu" stavio na taj kurs, dodatno ocenjujući reakciju Vašingtona na njegovo pismo "iznenađujućom i čudnom". Putin je prokomentarisao da "nije lepo čitati tuđa pisma", te istakao da se on u pismu Vašingtonu uopšte nije ni obraćao.

Paralelno, Putin je poručio evropskim liderima da Rusija ne može sama rešavati ekonomsku krizu u Ukrajini, te da partneri iz Evrope moraju strateški pristupiti tom problemu.

"Piroške na Majdanu nisu dovoljne." - šaljivo je Putin poručio evropskim partnerima, aludirajući na pomoć u hrani koja je dostavljana iz zemalja EU demonstrantima na Majdanu u Kijevu tokom najvećih protesta protiv Janukoviča. Sve veće samoinicijativno distanciranje Obame od Ukrajine je takođe vidljivo. Prvo, SAD nisu htele vojno da pomognu Ukrajini, a druga stvar koja govori u prilog ovome su i informacije koje je objavio američki portal Dejli Bist o sukobu Obame sa NATO generalom, Filipom Bridlouom.

Dejli Bist navodi da je Obama došao u sukob sa Bridlouom upravo zbog toga što se suprostavio stavu ovog NATO generala da je potrebno snažnije angažovanje SAD i NATO-a u Ukrajini.

General Bridlou je, na zatvorenim sednicama u Beloj Kući 26. i 27. marta ove godine, izjavio da je Rusija pripremala vojsku za nove akcije i da SAD mora učiniti više kako bi zaštitila Ukrajinu, zbog čega je došao u konfrontaciju sa američkim predsednikom. Sekretar za odbranu, Čak Hejgel i predsednik Barak Obama su iznosili stanovište da je SAD možda i prenaglila u podršci kijevskim vlastima, te da treba biti oprezan i ne mešati se direktno u unutrašnja pitanja Ukrajine, a ovaj istaknuti NATO general je insistirao upravo na što snažnijem delovanju u tom pravcu. Majski izbori u Ukrajini su očigledno karta na koju svi stavljaju ulog. NATO ima velike interese da bez vojnih sukoba sa Rusijom reši problem, jer upravo najuticajnije članice EU, na prvom mestu Nemačka, zagovara takav pristup i ne pruža podršku Obami za neko agresivnije uplitanje u unutrašnja pitanja Ukrajine. Nemačka privreda je tu jedan od glavnih faktora, ali i američka kriza igra veliku ulogu, te diktira veću ulogu i snagu EU. Sa druge strane, po oceni mnogih i američkih i ruskih vojnih eksperata, snage NATO-a nemaju sposobnosti da poraze ruske trupe u Ukrajini, a Rusija je demantovala američke tvrdnje o navodnim velikim premeštanjima ruske armije na ukrajinskoj granici i istakla da nema nikakvih pretnji od strane Rusije prema Ukrajini, ali podvukla da kijevske vlasti moraju obezbediti zaštitu ruskog stanovništva u Ukrajini. Dijalog između kijevskih vlasti i naroda u Ukrajini je pokrenut, kako kaže Lavrov, i to je najvažnije. Ustavne reforme koje će regionima dati veću slobodu obećane od strane kijevskih vlasti i majski izbori doneće novu atmosferu u Ukrajini, a i pored toga što se još uvek daju čuti "oštrije" izjave o kršenju međunarodnih principa i s jedne i s druge strane, te o pretnjama novim sankcijama, izgleda da se stvari u Ukrajini polako smiruju i dobijaju okvir koji podrazumeva legitimne demokratske procese i rešenja. Izvor: Pravda (V.C.) Izvor: