Pravda

Pretresno veće je danas odbacilo sve argumente Mladićeve odbrane za oslobađanje od krivice po obema tačkama optužnice vezanim za genocid i po optužbama vezanim za neke pojedinačne zločine u određenim tačkama optužnice. Veće je, takođe, odbacilo argumente Mladićeve odbrane da treba odbaciti komandnu odgovornost optuženog za zločine koje su počinile grupe koje nisu bile u sastavu VRS. U obrazloženju odluke, Pretresno veće je ocenilo da pravilo 98 bis treba razmatrati u vezi sa tačkama u celini, a ne sa optužbama u okviru tih tačaka, te stoga nije razmatralo zahteve odbrane vezane za pojedinačne incidente u pojedinim tačkama. Veće je zaključilo da optuženi treba da odgovara za sve tačke optužnice, pošto po pravilu 98 bis treba proceniti da li postoje dokazi koji mogu da potkrepe osuđujuću presudu po svakoj tački optužnice, bez obzira na to da li je odbrana eksplicitno osporila sve tačke, navodi se u saopštenju Haškog tribunala. U vezi sa tačkama 1 i 2, Veće je zaključilo da postoje dokazi o genocidnim delima koji su izvedeni u 15 opština Bosne i Hercegovine uključujući Srebrenicu i da dokazi pružaju informacije o genocidnim namerama počinitelja. Veće je, na osnovu dokaza, zaključilo da je u periodu koji obuhvata optužnica postojao udruženi zločinački poduhvat u kojem su učestvovali članovi političkog rukovodstva bosanskih Srba i glavnog štaba VRS, uključujući optuženog Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Prema mišljenju Veća, postoje dokazi da je optuženi značajno doprineo sprovođenju združenog zločinačkog poduhvata. Cilj je bio da se bosanski muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorija BiH na koje su Srbi polagali pravo, a optuženi Mladić je, kao komandant glavnog štaba VRS, sproveo određene mere u cilju ostvarenja takozvanih "strateških ciljeva", rekao je predsedavajući sudija Alfons Ori. Pretresno veće se, u obrazlaganju odluke, danas pozvalo, osim na iskaze svedoka, i na sadržaj pretretnih Mladićevih razgovora koji govore o njegovom "stanju duha". U svom zahtevu podnetom u skladu sa pravilom 98bis, Mladićeva odbrana je 17. marta, usmeno iznevši svoje argumente, zatražila od Pretresnog veća da odbaci dve tačke optužnice za genocid, kao i više tačaka vezanih za incidente i odgovornosti iz optužnice. Tužilaštvo je potom, 18. marta, zatražilo da Pretresno veće odbaci taj zahtev. Pravilo 98bis predviđa mogućnost da optuženi, nakon dokaznog postupka Haškog tužilaštva, zatraži oslobađanje po nekim ili svim tačkama optužnice za koje, prema mišljenju odbrane, optužba nije iznela dokaze koji bi mogli dovesti do osudhujuće presude. Mladić (72), bivši komandant Glavnog štaba VRS, optužen je pred Tribunalom u Hagu za genocid i brojne druge zločine počinjene nad bosanskim Muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima u Bosni i Hercegovini od maja 1992. do kraja 1995. godine. Prvobitna optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Nakon što je u bekstvu proveo skoro 16 godina, uhapšen je 26. maja 2011, a prebačen u Hag pet dana kasnije. Prilikom prvog pojavljivanja pred sudom izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Suđenje je počelo 16. maja 2012, a tužilaštvo je završilo izvođenje svojih dokaza 26. februara 2014. Odbrana Ratka Mladića otpočeće 13. maja iznošenje dokaza pred Haškim tribunalom. Predsedavajući Sudskog veća, sudija Alfons Ori, naložio je krajem februara Mladićevoj odbrani da do 28. aprila podnese spisak svedoka i dokaza. Izvor: Tanjug