Pravda

Da bi približio pojam balkanizacije Tanasković je spomenuo analizičara DŽordža Korna koji u odnos Evropa - istok razmatra u knjizi Od balkanizacije ka libanizaciji - istorija jedne nedovršene modernosti. -Kako u vreme usopona istorije ostaju van njenog polja složene veze koje povezuju Evropu sa mediteranom, Balkanom, turskom i arapskim istokom pita se 1989. godine DŽoprdž Korn? Balkan se posmatra iracionalno, a ne kao posledeica procesa u kojima je Evropa itekako sudelovala. Evropa ne rezume, otuđuje, kažnjava ostale narode koji se navodno retrogradno ponašaju i izlaze izvan sistema vrednosti modernog doba. Ovde je libanizacijom označeno cepanje teritorije na administrative celine po versko-nacionalnim šavovima Ko je kompetentniji od nas diplomata da napiše o čemu je reč? – pita se Tanasković. On odgovara da treba težiti idealu - da male države Balkana osvoje onaj minimum prostora gde će moći da ostavere svoje interese. -Balkan balkancima često je bilo izgovarano ali onda ovde zaigraju taj fatalni kadril. Ipak Ivo Andrić nas uči da je osvajanje tog prostora moguće – kaže Tanasković. Treći sloj Đikićeve knjige daje mogućnost da razumemo mnogo bolje Bugarsku  i Bigare i njihovo odnos sa balkanskim narodima. -Očigledno da je kolegi Đukiću Bugarska ostala u lepoj uspomeni i da mu je bliska. Prvo što kaže je: Sofija je na mene ostavila utisak lepog i prijatnog grada. Knjiga pokazuje koliko mi malo znamo o Bugarima i oni o nama – primećuje Tanasković. Blagonaklono odnos postoji i sa bugatrske strane prema Srbima.Kako kaže Tanasković diplomata i književnik Marko Markov prevodi našu književnost na bugarski, afirmiše nas u svetu, „doživljava Srbiju slično ako Đukić Bugarsku“. Autor knjige Balkanizacija Balkana ističe da je njegova knjiga poziv na razumevanje i mirnu saradnju balkanskih naroda. -Kada sam išao u misiju do Sofije na cesti nisam sreo ni jedan automobil. Danas je taj put frekventniji, ali to je daleko od potrebnog, seća se Đukić i nastvalja: - Imao sam fantastičnu sardnju sa medijima u Bugarskoj, uvek su bili izuzetno zainteresovani za srpske teme za ratove u Hrvtaskoj i BiH, inflaciji, za Dejtonski mir. Govoreći o pozivu diplomate, on kaže da je tu ne treba mnogo sredstava nego dobra organizacija i dobrfo postavljanje jer je dipoatija pozvana da kada je teško državi najviše pomogne i ona treba da se stavi u središte rešavanja problema. Zamoljen da oceni loše stanje u Bugarskoj, Đukić koji nije evroskeptik ( naprotiv on je za Srbiju u EU) , upozorava na pogrešan pristup koji je  primenila Bugarska. -Da EU nema alternative bila je i bugarska politika, ali Bugarska je zanemarila svoju industriju i poljoprivredu. Bugarska  je nekada proizvodila i izvozila sir, a oni to sad uvoze. Oni nemaju sopstevenu proizvodnju mleka. Za socijalizma imali su 80 posto površina koje su navodnjavane, danas jako malo. Sećam se da su od februara išli kamioni sa voćem i povrćem za izvoz, sada to uvoze iz Rusije, Grčke... Imali su jednu od najvećih čeličana, sada je prodaju u staro gvožđe. Nalaze se na zadnjem mestu po ekonomskom razvoju. Ulazak u EU ništa ne donosi ako sami ne radite na razvoju. EU upravo savetuje oslanjanje na sopstenvene snage. Ja sam pobornik EU integracija. Ali, EU ima svoje krize i smatram da mi moramo imati sopstevnu privredu poručuje naš nekdašnji ambasador u Sofiji. D.Bašović