Pravda

Kada je bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter pre godinu dana postao savetnik borda direktora SBB-a, izbegao je da odgovori na pitanje „Politike” da li mu je plan da na Balkan dovede Si-En-En. Ograničio se na to da kaže kako „Junajted grupa”, čiji je SBB deo,„stalno razvija novu ponudu programa” Danas je sve spremno za početak rada televizije N1, koja je u vlasništvu „Junajted grupe” i čiji je partner Si-En-En. Televizija će imati tri regionalna centra – u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu – a za direktora je postavljen Brent Sadler, bivši dopisnik Si-En-Ena iz Beograda za vreme bombardovanja NATO-a i beogradski zet. Manter nije jedini bivši američki zvaničnik čije se ime pominje u vezi s poslovima SBB-a i „Junajted grupe”. Na čelu Globalnog instituta američke investicione kompanije KKR, koja je u oktobru prošle godine kupila većinski deo SBB-a, nalazi se Dejvid Petreus, bivši šef američke CIA. Petreus se pre dva dana susreo s Aleksandrom Vučićem, prvim potpredsednikom Vlade, kako bi razgovarali o investiranju u Srbiju. Kako „Politika” saznaje, to nije njihov prvi susret, a pre nekoliko dana su i večerali zajedno, mada tabloidi već neko vreme spekulišu kako se nova televizija N1 otvara kako bi rušila Vučića i kako je procena američkih moćnika da „s tako jakim političarem na sceni više neće moći da kontrolišu Srbiju na način kako su to radili u prethodnih petnaestak godina”. I pre pisanja tabloida, Vučić je jednom prilikom novinarima poverio kako veruje da američka televizija dolazi kako bi ga „rušila”. Televizija N1 još nije ni počela s radom, a ne zna se ni kakva će biti njena programska šema, pa je prerano da se zaključi da li je to istina ili spin. Budući stav ove televizije prema vlastima mnogi projektuju na osnovu toga što je njen programski direktor za Srbiju Jugoslav Ćosić, bivši novinar B92, za koga se ne može reći da je naklonjen Srpskoj naprednoj stranci.

Istovremeno s Petreusovom posetom Beogradu, ozbiljan nemački poslovni list „Handelsblat” objavio je tekst u kojem se navodi da je „na Balkanu, zaboravljenom delu Evrope, sloboda medija zaista ugrožena, a poseban primer je Srbija”. U ovom tekstu, oni to objašnjavaju time što Dejan Jocić, nekadašnji direktor televizije Prva, ne uspeva da dobije nacionalnu frekvenciju za svoju televiziju Nova.

– Nova ima nezavisne informativne emisije, u kojima često postavlja pitanje: „Ima li Srbija opoziciju?” Ova televizija govori i o cenzuri medija u toj zemlji i napada politički establišment. Ali, ne dobija dozvolu da svoj program emituje i preko antenskog sistema i za sada može da se gleda samo u kablovskoj mreži – otvoreno ovaj nemački list drži stranu televiziji Nova i zaključuje da Nemačka ne bi trebalo da gleda u stranu, jer su „nezavisno i kritično novinarstvo preduslov za demokratiju”. I dok se N1 zadovoljila distribucijom signala preko kablovske mreže, Nova, sada potpomognuta i tekstovima u nemačkoj štampi, želi nacionalnu frekvenciju koju ne uspeva da dobije i za koju konkuriše i televizija Kopernikus. – Za razliku od Nove, televiziji N1 nacionalna frekvencija i ne treba jer će biti regionalna televizija i već ima obezbeđeno mesto u ponudi operatera u sastavu „Junajted grupe” – kaže naš sagovornik iz sveta telekomunikacija. A da u borbi za medijski prostor nije reč samo o uticaju i promovisanju nečijih interesa, pokazuje i podatak da oglašivači u Srbiji na televizijske reklame potroše 90 miliona evra godišnje. Za deo tog kolača bore se nacionalne, regionalne i kablovske televizije. Šta je KKR, a šta „Junajted grupa” „Kolberg Kravis Roberts” (KKR) je američka investiciona kompanija osnovana 1976. godine i jedna je od najvećih na svetu. Prema podacima iz juna prošle godine, imala je imovinu u vrednosti od 83,5 milijardi dolara. Od fonda „Mid Evropa partners” u drugoj polovini prošle godine kupila je većinski deo „Junajted grupe”, dok je manjinski ostao u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj. A članice „Junajted grupe” su SBB u Srbiji, „Telemah” u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, kao i „Total TV”, koji posluje u svih šest zemalja bivše Jugoslavije. Time je američki KKR postao većinski vlasnik regionalnog biznisa, koji u zemljama bivše Jugoslavije ima oko 1,7 miliona korisnika kablovske televizije i pretplatnika za satelitsku televiziju, internet, fiksnu i mobilnu telefoniju. Koliko je ovaj posao koštao KKR, nije objavljeno, ali kako je pisao „Fajnenšel tajms”, to nije moglo da bude više od 1,73 milijarde dolara, koliko je KKR-u ostalo za investicije u 2013. Što se SBB-a tiče, on je pre prodaje bio registrovan u Holandiji. SBB je u Srbiji jedan od 94 kablovska distributera koliko ih je, prema podacima Ratela, u Srbiji bilo na kraju 2012. godine. Od ukupno 1,44 miliona korisnika, SBB je imao tržišno učešće od 52,5 odsto, što je gotovo 750.000 korisnika kablovske televizije. Detalje za 2013. godinu Ratel će saopštiti polovinom ove godine. Ko je Dejvid Petreus Pre nego što je došao u KKR, Dejvid Petreus je bio šef CIA, od septembra 2011. do novembra 2012. godine, a pre toga komandant međunarodnih snaga u Avganistanu. Ono po čemu je u javnosti ostao upamćen jeste i kampanja koji je protiv njega vodila antiratna nevladina organizacija „Muv on”, za koju se spekuliše da je finansira DŽordž Soros. Slogan i naslov tekstova koje su objavljivali bio je „General Petreus ili general koji nas je izdao”. To je bio odgovor ove organizacije na njegov izveštaj u Kongresu o ratu u Iraku. Ko je Dejan Jocić Jocić je do pre godinu dana bio generalni direktor televizije Prva, a sada se nalazi na čelu televizije Nova, koja je počela da se emituje na kablovskoj mreži krajem prošle godine. Svojoj bivšoj kući preoteo je popularnu tursku seriju „Sulejman Veličanstveni”, koju je prestao na prikazuje na TV Nova kada nije uspeo da dobije frekvenciju nekadašnje nacionalne televizije Avala. Jocić se u Srbiji pojavio nakon što je 2008. pod okolnostima koje nisu do kraja rasvetljene dobio otkaz u nemačkoj firmi „Sirijus”, koja se bavila TV pravima za sportske događaje. Morao je pri tom da isplati veliku sumu novca bivšoj firmi, a vodeći nemački mediji naširoko su pisali o ovom slučaju, iznoseći sumnje da je Jocić, radeći za „Sirijus”, sklapao poslove i za sopstveni račun. Izvor: Politika (Stefan Despotović)